ПЕТАК НА САЈМУ: Омаж Величковићу, трибина о Јовановићу, песничко „коло“...

М. А. К. - Д. Бт.

25. 10. 2019. у 22:37

Преводилац Коља Мићевић подсетио је на сликарског великана Владимира Величковића. Дела Слободана Јовановића и данас актуелна. Сећање на мјузикл „Коса“

ПЕТАК НА САЈМУ: Омаж Величковићу, трибина о Јовановићу, песничко „коло“...

Коља Мићевић / Фото И. Маринковић

НА недавно преминулог великана наше ликовне уметности Владимира Величковића (1935- 2019), својеврсним омажом, говорећи о сарадњи који су имали на објављивању Дантеове "Комедије", подсетио је у петак преводилац Коља Мићевић. Поред цртежа које је урадио за ову књигу, Величковић се, према речима преводиоца припремао, да у наредне две године, створи један велики формат, вероватно триптих, са визијама Дантеове "Комедије". У тој замисли га је смрт прекинула.

- Многи су илустровали Дантеове стихове, а Владимир Величковић их је својим цртежима тумачио - објаснио је Коља Мићевић. - На његовим цртежима готово да постоји музика, ниједан покрет није исти.

Капитално дело оца италијанског језика, илустровали су најзначајнији уметници ренесансе, први Ботичели, потом и Рафаело, док су Микеланђелови цртежи настрадали у бродолому, подсетио је Мићевић. Потом су многи, све до Салвадора Далија, сликали према Дантеовим стиховима, а свој допринос у том низу, дао је Владимир Величковић. Као пример колико је наш сликарски великан ушао у срж Дантеовог виђења света, Мићевић је навео како је ренесансни песник до најситнијег детаља описивао људско тело, које је Величковић, вековима касније, "рендгенски" цртао и сликао.

* * * * * * * * * * * * * * * *

САЈАМСКА ТРИБИНА О ТОМЕ ЗАШТО НАМ ЈЕ ДАНАС ЗНАЧАЈАН СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

НЕДОСТАЈУ НАМ ЊЕГОВА ПОУЗДАНОСТ И ОЗБИЉНОСТ

ЧЕМУ се све данас можемо научити из дела Слободана Јовановића, великог правника, историчара, књижевника, политичара, покушали су да одговоре учесници трибине универзитетски професори Милош Ковић и Слободан Антонић, као и Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ.

Уз подсећање на значај који је као научник, писац и председник владе у изгнанству, Јовановић имао, као и на однос који је имао према претходној генерацији, могло се од сва три говорника чути како је његов јасан, прецизан и леп језик, нешто што недостаје садашњим научним радовима.

Како је истакао Антонић, оно што нама недостаје је и поузданост и озбиљност с којом су радили и Јовановић и његови савременици, на чија дела и данас, у смислу фактографије можемо да се поуздамо. За Слободана Јовановића, свет није био црно-бели, па би суптилност у размишљању, обазривост и суздржаност и нама могли да буду добар образац, истакао је Милосављевић. Иако је видео да ће комунизам пропасти, Слободан Јовановић никада није одустајао од идеје југословенства, што према мишљену Милоша Ковића, указује на његов конзервативизам.

* * * * * * * * * * * * * * * *

ПРЕДСТАВЉЕНО НОВО КОЛО "ПОВЕЉЕ", КРАЉЕВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ

ДЕВЕТ ПЕСНИЧКИХ ГЛАСОВА


Песници говорили о својим збиркама / Фото И. Маринковић

У ПОСЛЕДЊЕ две деценије нема издавачке куће у којој се са толиком истрајношћу, професионалношћу и љубављу негује савремена српска поезија као што је то НБ "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Под њеним знаком "Повеља" објављено је 160 збирки стихова, а девет најновијих представљено је на Сајму. То су: "22" Николе Живановића, Breaking the wabes Драгана Бошковића, "Дунав станица" Велимира Кнежевића, "Опна" Дамира Јоцића, "На одморишту" Васе Павковића, "Привремена уточишта" Милунике Митровић. "Берачи полена" Небојше Лапчевића, "Крхотине лета" Жарка Миленковића и "Епитаф за мир" Јевросиме Ристовић.

Како је истакао уредник Живорад Недељковић, све ове књиге релативизују моћ поезије, да би се на крају ипак закључило да би без поезије све било много горе.

- Све је недовољно када се говори о поезији која се код нас много пише, што говори податак да се годишње у Србији објави око 500 песничких књига - рекао је Дејан Алексић, главни и одговорни уредник "Повеље". - Нисам сигуран колико се поезија чита, али су читаоци поезије драгоцени јер су спремни да по злато сиђу у таму. Читање поезије је једнако стваралачки подухват, као и писање стихова.

* * * * * * * * * * * * * * * *

ПОДСЕЋАЊЕ НА ПОЛА ВЕКА МЈУЗИКЛА "КОСА"

ИСПИТИВАЊЕ ГРАНИЦА И ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ

ЈУБИЛЕЈ, пола века од премијере мјузикла "Коса" у београдском Атељеу 212 био је повод за сајамску трибину на којој су учествовали писац и издавач Владислав Бајац, психолог и рок критичар Жикица Симић и историчар Предраг Марковић.

Марковић је истакао да се тада није штедело на култури и да су политичари имали пуно поверење у Миру Траиловић, дали јој одрешене руке, па је тако без великих проблема могла да само неколико месеци после Бродвеја, постави "Косу" у социјалистичкој земљи, што је био и продукцијски, а не само политички подвиг. "Коса" је према његовом мишљењу била одраз и либерарне атмосфере, која неће дуго трајати.

Вредност онога што је то време донело, према мишљењу Владислава Бајца, је што је било отворено за испитивање граница слободе. Говорећи о музици из "Косе", како позоришне, тако и филмске, у режији Милоша Формана, Симић је истакао како је улога њене мелодичности и популарности била да антиратне и остале идеје овог мјузикла стигну до најшире публике.

* * * * * * * * * * * * * * * *

УТИСЦИ СА ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА КЊИГА

Владан Матијевић: Промене сајма у духу времена

Сајам се још једном показао као права светковина књиге, а промене које се дешавају су и добре и корисне. Сајам се мења у духу времена, можда се то некоме и не допада, али човек мора да се прилагођава новим околностима. Уосталом, оно што не ваља ће се изгубити, а оно што је добро - остаће.

Братислав Милановић: Добре књиге у антикварници

Први моји утисци су да је овај сајам и по броју издавача, и по изложеним књигама, и по броју посетилаца нешто тањи од прошлогодишњих. Нема више оних издавача који су објављивали књиге за интелектуалне сладокусце. Највише добрих књига сада се налази у антикварном делу сајма.

Арно Гујон: Срећан због деце са Косова

Утисци су засад сјајни, има много посетилаца. Посебно сам срећан јер је данас Школски дан, па су деца са Косова и Метохије дошла у Београд и свратила да ме поздраве. Кад мени не дају код њих, онда користимо Сајам као још једну прилику за дружење.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације