Египатска књижевница о писању у њеној земљи: Египат није само Махфуз

Ана ПОПАДИЋ

26. 10. 2019. у 15:14

Говорила нам је о својој каријери, лепотама али и изазовима и опасностима живљења у савременом арапском свету

Египатска књижевница о писању у њеној земљи: Египат није само Махфуз

Фото А. Станковић

ЕГИПАТСКА списатељица Мансура Изудин (1976) стигла је у своју прву посету Србији и Балкану како би промовисала књигу "Привиђења из сенке", њено прво дело објављено на српском, у издању "Геопоетике", и преводу Драгане Ђорђевић. На Сајму књига, на коме је њена родна земља почасни гост, говорила нам је о својој каријери, лепотама али и изазовима и опасностима живљења у савременом арапском свету.

Радња њеног необичног романа почиње и завршава се на клупи испред Кафкиног музеја у Прагу, где се случајно упознају једна књижевница из Каира и њен колега из Сијетла. За главну јунакињу Камелију књиге су као Нојева барка која нас избавља од "потопа бесмислица".

- Књиге нису бекство од стварности, напротив, оне нам помажу да боље разумемо сав хаос и насиље које нас окружују. Арапски свет је последњу деценију постао јако хаотично место, посебно од 2012. године, када су се снови о револуцији претворили у ноћну мору у Сирији, Либији, Јемену - каже, за "Новости" Мансура Изудин.

Она открива да је тих година почела да преиспитује значај књижевности и сопственог писања, а како је у исто време била трудна, "због осећаја немоћи престала је да пише". Веру у писану реч вратило јој је поновно ишчитавање збирке прича "1.001 ноћ".

- Схватила сам да добра прича може да спасе животе, односно да их промени, да помогне да боље разумемо свет. Ја то знам најбоље. Одрасла сам у малом селу у делти Нила, у веома конзервативној породици. Као дете учитељи су нам углавном давали религиозне књиге, али што сам била старија, почела сам да читам светске класике. Добра књига вам отвори цео један свет, а мене је променила из корена и довела ме до оног што сам данас - искрена је наша саговорница.

Политичка и економска ситуација у Египту данас није сјајна, каже нам Мансура. Људи су уморни од тога да животаре, без визије будућности.



- Када помислим на данашњи свет у мислима ми увек искрсне Дикенсова прва реченица из романа "Прича о два града" - "Била су то најбоља времена, била су то најгора времена". Док сам била млађа, сматрала сам да је то јако глуп увод, и да нема никаквог смисла. Али, када нам се 2011. десила револуција, масовни протести, свргавање Мубарака, схватила сам да је Дикенс био геније. Јер, тренутна ситуација у Египту је дивна, колико је и лоша. Срећна сам што сам сведок великих историјских промена у мојој земљи, једне револуције. Опоравак је тежак, али те обогаћује као човека. За једног писца то је све што му треба.

По речима ове књижевнице, Египат је земља пребогате историје, у шта се свакодневно уверавају милиони туриста, али и земља врхунског књижевног наслеђа.

- Није лако бити писац у Египту, јер се ваш рад пореди са светлим примерима светске књижевности. Сматрам да је наша књижевност супериорна у односу на остатак арапског света. Али Египат није само Нагиб Махфуз, наш једини нобеловац, већ су ту многе генерације врхунских аутора. А не треба заборавити да се једно од првих писама на свету родило баш у нашој земљи, тако да је традиција египатске књижевности светла од самог почетка - објашњава Менсура.

Наша саговорница каже да је у време рата на Балкану и распада Југославије била млада и није разумела много, али да "сада зна боље".

- Знам да ниједна прича коју видите на телевизији или о којој читате у новинама не одговара правој истини. То је увек једнодимензионална "истина", жртве су само бројеви на екрану, а ситуација на терену је много компликованија. Из сопственог искуства знам да су вести о дешавањима у мом Египту увек звучале лошије и опасније док сам боравила у иностранству него док сам седела у свом дому у Каиру. То је разлог зашто и даље живим у Египту, желим да будем близу свог народа, да сведочим и уживам у свим оним позитивним стварима каквих има на претек - каже Мансура Изудин.

О положају жена писаца, наша саговорница каже да је Египат крајем прошлог века био светли пример равноправности, јер је постојао баланс женских и мушких аутора.

-Те књижевнице су узор мени и мојој генерацији - каже Мансура Изудин и додаје да овај тренд нажалост није потрајао. - Списатељице су данас, рекла бих, у запећку у односу на своје мушке колеге. Много мање су заступљене у јавним дебатама, књижевним вечерима, а и њихова дела су мање видљива у књижарама и библиотекама.


НОВИНАР И КРИТИЧАР

ГОШЋА из Египта, Мансура Изудин, завршила је новинарство. Живи у Каиру где ради као заменик главног уредника у недељнику "Књижевне вести" и пише критике. Прву збирку приповедака "Дрхтаво светло" објавила је 2001, а њени каснији романи и збирке приче овенчани су бројним наградама и преведени на енглески, француски, немачки, италијански... Мансура је мајка двоје деце.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације