Дејан Савић о смени у Народном позоришту: Отерали ме јер сам звао председника и патријарха у Одбор за прославу

ПРОШЛО је годину дана од када је диригент Дејан Савић отишао са места управника Народног позоришта. Део глумачког ансамбла тада је захтевао да Савић оде, претили су да би, на дан прославе јубилеја - 150 година националног театра - ступили у штрајк. Савић је поднео оставку, повукао се и сад први пут говори о томе.

- Нерадо се сећам тих догађаја, али верујем да су сви они који су у њима учествовали још мање ради да их се сећају и стиде се своје улоге - каже Савић за "Новости". - Нисам хтео да одем, нисам имао разлога. Довољно је рећи да смо оставили 13 милиона динара сопствених прихода у буџету. Оставили смо сјајан репертоар, сјајне представе које се и данас изводе по Србији и на гостовањима по Европи. Од позоришта смо направили систем који функционише, фабрику за производњу врхунских уметничких дела.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Повратак кући: Опером "Коштана" свечано отварање зграде позоришта "Бора Станковић"

* Кад сте тако добро радили, зашто се тражила ваша смена?

- У питању је шира прича, а уверен сам да је то плански урађено у том периоду да би се умањио значај јубилеја Народног позоришта. Чврсто вам обећавам да ћу, кад дође време, рећи ко су они, близу врха пирамиде, који су учествовали у девастирању надасве успешне институције културе која је радила добро и своју мисију испуњавала. Многима је засметало што сам позвао председника Републике да буде председник организационог одбора, а премијера, патријарха, председника САНУ и министре да буду чланови.

* Мислите да је то један од разлога зашто су глумци хтели да одете?

- Сигурно. Одрасли смо људи и јасно нам је да ни глумци, ни уметници, ни најављени штрајкови, не би могли да смене једног управника позоришта. Једва сам чекао да изађу са предлогом за штрајк, то бих решио у складу са законом, у року од недељу дана и у врло колегијалном и мирном духу.

* Када сте одлазили, оптуживали су вас да сте криви за све што не функционише у Народном позоришту...

- Мојим одласком са места управника одустало се од свих других захтева, јер су они били бесмислени и беспредметни. Симптоматично је то што сам и после годину дана главна тема у Народном позоришту.

* Кажете да сте имали проблеме са забраном запошљавања, са уредбама које је време давно прегазило...

- Са тим проблемима ће се сваки управник сусретати. Веома сам се обрадовао када сам видео вест да је Милош Биковић ангажован у Београдском драмском позоришту. Прве разговоре са њим сам водио управо ја, поводом ангажмана у Народном позоришту. И не само са њим, већ и са Жељком Лучићем, Зораном Тодоровићем, Полуњином... Размишљао сам о томе да би велике звезде требало да буду чланови Народног позоришта и да имају обавезу, кад негде у свету наступају, да кажу да су они прваци наше куће. Али, то је наишло на административне препреке а и одређени уметници у позоришту су се побунили, односно уплашили јаке конкуренције...

* Шта је у Народном позоришту урађено у протеклих годину дана?

- Нисам довољно упознат са ситуацијом. Сада сам главни диригент у Опери и бавим се тим својим послом. Ради се, мирно је, не таласа се... а то је изгледа у култури и уметности најважније, истовремено и потпуно погрешно. Уметност може да буде свакаква, само не сме да буде досадна и да људе оставља равнодушним.

* Какво је стање у култури, има ли помака?

- Мислим да стање у култури није добро, недопустиво је да је буџет и даље само 0,6 одсто. Култура је константно на репу догађања. Казаће људи да су отворени Народни музеј и Музеј савремене уметности, али то нису успеси у култури, већ грађевински подухвати. Успеси у култури се мере другим аршинима. Њих, нажалост, овде нема. Култура је потпуно растурена, разједињена, предмет општег грабежа... Скоро да нико не мисли о пројектима за поколења, већ само о сопственим, који се финансирају из градских и републичких буџета. Готово је немогуће окупити културне делатнике око некаквих значајнијих заједничких пројеката, какав је нпр. нова сцена Опере и балета, која је при томе неминовност.

* Зашто сте тако огорчени?

- Погледајте ко су челни људи у култури. Култура служи за политикантске обрачуне, за "намештања и смештања". Најбучнији добијају највише да би били мирни. Тако се купује социјални мир. Али, то није добро. Култура не може да буде изузета из дешавања у држави и друштву. Не могу да важе једни аршини за здравство, економију, привреду, а за културу други. Ако, на пример, селектор Бемуса и уметнички директор селектује себе да отвара и затвара нашу највећу музичку манифестацију, можете замислити какво стање влада на мање видљивим догађањима. Такав однос не смета ни разним УО, саветима постављеним од стране државе, који то све аминују, ни градским, ни републичким властима, нити агенцијама против корупције...

* Да ли је то само један у низу сличних примера?

- Док је одлично уређена институција какво је Народно позориште прошла како је прошла, сведоци смо трагедије да су два човека погинула у Народној библиотеци Србије. Да се којим случајем, хвала богу да није, за време мог мандата нешто слично десило у Позоришту, не само да бих поднео оставку, већ бих отишао у манастир. Друго, на сајту Државне ревизорске институције погледајте извештај за Београдску филхармонију.Такве ствари се дешавају и ником ништа.

* Зашто?

- Имамо министарство које се културом понајмање бави. Бави се некаквом кадровском политиком, како да утрапе своје људе у разноразне управне одборе, а притом имамо Закон о култури који не функционише, који се не примењује. Имамо некакве фингиране расправе о националној стратегији културног развоја, имамо укинуте националне пензије које тек треба да се врате. То је, нажалост, довољан показатељ стања у култури.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПАТРИК БЕСОН, ФРАНЦУСКИ КЊИЖЕВНИК, ПИШЕ ЗА "НОВОСТИ": Петер Хандке љутити младић до последњег ударца пером

* Може ли се то поправити?

- И те како! Култура је таква материја која се преко ноћи урнише, али исто тако брзо стање у њој може да се поправи. Много тога може брзо и ефикасно да се промени, да култура буде у функцији онога што она мора да представља. Да ли сте чули да се неко у култури буни због малих плата? Не буни се. Нама је стало до нашег посла, али оно што ми хоћемо је да подигнемо ниво културе нације. Култура не сме бити политизована. Политички театар мора да постоји, али то не може бити главна одредница репертоара. Не сме да се изгуби традиционални театар, модерна авангарда која се бави још нечим мимо дневне политике.

БУКА ЗБОГ МАРИНЕ

ПОДИГЛА се бука око ретроспективне изложбе Марине Абрамовић, концептуалне уметнице са светским реномеом. Подсетићу да је једно њено рано сликарско дело излагано својевремено у Народном позоришту, а интересовање је било огромно. Није право питање зашто је дошла сада, него зашто није била присутна раније у својој средини... Већ само то што је њен долазак изазвао толико полемике, представља велику ствар за нашу средину.