Пабло Траперо: Потребан нам је бунт доброте

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ

27. 02. 2019. у 15:30

Редитељ Пабло Траперо за ''Новости'': Само саосећањем можемо да се одбранимо од економског и политичког терора

Пабло Траперо: Потребан нам је бунт доброте

Фото К. Михајловић

НА 47. Фест стигао је и славни аргентински редитељ Пабло Траперо, који је уз Рејфа Фајнса звезда овогодишњег фестивала, на којем је у Главном такмичарском програму синоћ премијерно приказан његов нови филм "Спокој".

Аутора који је првим играним филмом Mundo Grua освојио награду критике у Венецији, публика Феста познаје по остварењу "Клан", награђеном венецијанским Сребрним лавом за режију. Траперов филм "Спокој", који је у трци за овогодишњег "Београдског победника", приказан је у Венецији, Торонту и Ваљадолиду, а како каже у разговору, за ''Новости'', он никада не размишља о наградама, увек му је најважније прихватање публике.

* Назив вашег новог филма у "сукобу" је са оним што приказује - видели смо једну тешку причу, у којој су њени јунаци пуни неспокоја...

- У Аргентини је веома често да се кућама дају називи - спокој, смиреност, мир, радост, срећа... што показује жељу људи да у њиховим домовима владају лепа осећања, али је у реалности, наравно, често другачије, и ја сам у свом филму кренуо од тога. У кући "Спокој", у близини Буенос Ајреса, где се догађа радња филма, после очевог инфаркта поново се сусрећу две сестре, приморане да се, заједно са мајком, суоче са емотивним траумама и мрачним тајнама из прошлости које нису знале, а на површину избијају дуго заборављене увреде и љубомора између сестара. Све су то узнемирујућа осећања која уливају неспокој.



* "Спокој" оживљава војну диктатуру у Аргентини. Суђењем последњим злочинцима 2016, после много деценија, десница и левица су се измириле. Ко ће да помири породична сећања и њихове трауме?

- Од почетка филма, та два света су у сукобу - то су сестре и њихове породице, које не познају своју мрачну прошлост, а ни ту аргентинску историју. Аргентина метафорично може да представља и државу и породицу, јер ниједна земља, породица, а ни појединац не могу да пониште или избришу оно што се догодило. Веома је важно да човек буде свестан прошлости, како би умео да направи праве кораке у будућности. Ми можемо да одаберемо да ти кораци буду помирење, опроштај или мржња и стални сукоби. Искуство нам, наравно, глобално говори да људи нису баш добри ђаци својих историја, јер се оне, с мањим или већим прекидима, често понављају. Мислим да филмови као што је "Спокој" могу да нам помогну да се подсетимо на оно што је било и да се у себи суочимо са историјском истином.

* Да ли је то суочавање појединца са истином

и главна идеја филма?

- Најбољи начин на који можемо да се суочимо са изазовима будућности и последицама из прошлости је љубав. Она се огледа у поштовању других, у разумевању туђих потреба и емоција. Филмом "Спокој" желео сам да покажем да су мали, обични људи увек и највеће жртве свих историјских догађаја, и да би управо емоцијом и саосећањем према другима могли да се одбране од политичког и сваког другог терора. За све нас је данас важно да својим гласом учествујемо у неким одлукама, да што више људи јавно изрази своје потребе, да покаже бунт према свему ономе што угрожава не само њихову егзистенцију, слободу, грађанско достојанство, него и права других људи. Само ће се тако смањивати број места на планети у којима се догађају економски, политички и сви други терори.


КУСТУРИЦА И НОВАК ЂОКОВИЋ

КАКВИ су ваши утисци из Београда, овде сте први пут?

- Тек сам стигао, још нисам успео да прошетам Београдом. Али онај први утисак који сам имао, који је за мене и најважнији, јер се касније он обично и потврди, јесте нека чудна сличност и повезаност између Београда и Буенос Ајреса. Не могу да објасним због чега, али осећам да можда чак имамо и сличну историју. Упознао сам вашег редитеља Емира Кустурицу у Хавани, и вероватно да тај осећај блискости потиче и из тог сусрета, а и велики сам поштовалац Новака Ђоковића и одушевљен сам што сам у његовој земљи.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације