Ген Немањића на европским престолима

Драгана Матовић

08. 02. 2019. у 16:15

У књизи “Немањићи - владари и време српског средњег века” Душко Лопандић пише о сјајном добу српске историје. Потомство породице продужено женском линијом. Мењали савезнике, мењали и жене

Ген Немањића на европским престолима

Кнез Лазар и Кнегиња Милица, Душко Лопандић / Фото П. Митић

СЈАЈНО доба српске историје отпочели су Немања и његови синови, Сава и Стефан Првовенчани. Од Немањиног доба “слика српства на Балкану пуна је неимарства, црквеног сликарства, ктитора, владара просветитеља и светитеља, чије руке допиру до Сирије и Синаја, дижући болнице и остављајући траг једне светле, средњовековне српске културе”.

О столовању славне владарске породице Душко Лопандић, дипломата и доктор правних наука, написао је књигу “Немањићи - владари и време српског средњег века”. Лопандић, у овом издању “Дерете” приповеда о успону и крају средњовековне Србије, о рађању и успону краљевине, о царству, о одбрани од османске најезде, све до пада деспотовине. Исцрпну историју која почиње од предака Немањића, завршава све до њихових потомака.

- Династија Немањића угашена је смрћу цара Уроша, али се потомство владарске породице продужило женском линијом - каже нам Лопандић. - Стефан Немања је предак свих данашњих суверена у Европи. Британска краљица Елизабета Друга његов је потомак у двадесет шестом колену, посредством своје бабе Марије од Кембриџа, док је бивши шпански краљ Хуан Карлос Први од Бурбона у 26, 27. и 28. колену, зависно од тога која се лоза прати. Немања није само предак страних владара, већ и краља Петра Другог Карађорђевића. Немањићке корене он није добио од српских предака, већ посредством мајке, румунске принцезе Марије.

Лопандић се чак у једном поглављу поиграва и поставља питање да ли би историја човечанства била другачија да је Гаврило Принцип боље познавао родословне таблице. Хоби аутора је генеалогија, па је истражујући породичне везе пронашао да надвојвода Франц Фердинанд међу својим прецима има кнеза Лазара и кнегињу Милицу.

- Ти владари нису директни потомци, али јесу у генеалошком смислу - говори Лопандић. - Европско племство је испреплетено и ако се прати дугачка линија, пронаћи ће се те везе.

Лопандић сматра да је појава Стефана Немање била прелом између ћутања векова и порука историје:

- Славно доба српске историје су отпочели Немања и његови синови Сава и Стефан Првовенчани. Све до појаве великог жупана из данашње перспективе изгледа као да Србија ћути. Подаци из преднемањићког доба су фрагментарни, вести недоречене и неповезане. Као свака владарска породица, ни Немањићи нису помињали претходнике. Тако да изгледа да пре њих ничега није било. Само у једној генерацији, чини се скоро изненада, ни из чега, као луча у тами, у рашким брдима израњало је ново доба. Са доласком Стефана Немање на власт око 1166. први пут се пишу дела која ће допрети до нас.

Битка код Никопоља


Веза између владарске породице и цркве била је јака.

- Имамо две слике породице. Једну је давала црква, кроз повеље и житија уздизала је династију. Али, стварност је била ближа Шекспировим причама. Трајала је непрестана борба за власт, брат је замењивао брата, син оца. Драгутин је поразио оца и постао владар. После њега је то још суровије урадио Душан. Суровост није била само немањићка, време је у Европи било такво.

Стефана Дечанског Лопандић пореди са библијским Јовом.

- Он је симбол људског страдања - каже аутор “Немањића”.

- Најпре је био заробљеник код Монгола, после третиран као наследник, а онда као изрод или копиле. Његов отац краљ Милутин га је после једне побуне ослепео, а након што је Стефан одлучио да престо остави млађем сину Синиши, старији син Душан је насилно преузео престо збацивши оца с власти. Друга верзија говори о насилној смрти српског краља који је умро од руке свог сина Душана.

Стефан Дечански, Стефан Немања


Лопандић подсећа да је краљ Драгутин први Немањић који је владао Београдом:

- Београд је био у то доба мађарски град, али је он успео да добије неке угарске области - Мачву са Београдом и области Соли.

Немањићи су се женили више пута. Бракови су, каже Лопандић, били политичка категорија - кад се мења савезништво промени се и жена.

- Не знамо тачно колико је жена имао краљ Милутин - објашњава Лопандић. - Знамо за пет, али можда је имао и више. Кад је Милутин хтео да склопи савезништво са Византијом, отерао је претходну жену Ану, ћерку бугарског цара, која му је родила децу и оженио се младом Симонидом. Средњовековни живот имао је и своје лепе стране. Народ је имао много нерадних дана и прослава. Славили су разне свеце и тад се није радило. Образовање је почело са Светим Савом.

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

ДУГО се није знало порекло Јелене Анжујске, супруге краља Стефана Уроша - каже Лопандић. - Било је јасно да није из анжујске породице. Анжујска су јој придодали неки историчари зато што су је анжујски владари из Напуља у писмима ословљавали “наша рођако”. Касније је утврђено да је била пореклом из Срема, да је њен отац син византијског цара Исака Другог, а мајка из породице мађарских краљева.

РАТНИЦИ И ДИПЛОМАТЕ

НЕМАЊА је био велики ратник, али су Стефан Првовенчани и Сава водили дипломатију - каже Лопандић. - Пратили су догађаје. То се најбоље види на примеру Стефана Првовенчаног. Био је ожењен византијском принцезом Евдокијом, док му је то одговарало, а кад су наишли крсташки ратови променио је страну и оженио се Венецијанком Аном Дандоло.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације