Матијине моћне посвете пријатељима

ЗБИРКУ - песничку ниску нанизану од стотину поетских портрета својих колега, пријатеља и савременика, у књизи "100 мојих портрета" сачинио је песник, академик Матија Бећковић, а објавиле "Новости". Жељно су јуче пред нашим штандом поштоваоци и читаоци ишчекивали "народног песника", вероватно једног од најпрепознатљивијих ликова наше књижевне сцене, а свакако и Сајма књига, чији је можда и најактивнији гост. Спремно се Матија, не показујући умор, фотографисао са њима, а за сваког жељног разговора имао понеку своју препознатљиву доскочицу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Читаоци испунили хале

Данас ће о овој Матијиној књизи, на платоу "Бранко Миљковић", од 16 часова, говорити главни и одговорни уредник "Новости" Милорад Вучелић, редитељ Емир Кустурица и писац Владимир Кецмановић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Жртвама Јасеновца дугујемо право на незаборав

Матија нам је открио да су ови поетски портрети (у књизи допуњени "правим", на цртежима Предрага Драговића) настајали "на махове", а да их има више од стотину - можда чак и целих 120, али је "заокружио на 100, јер је сто највећи број"!

- Одавно не седим па и не пишем по кафанама, али је у младости било и тога, па и писања песама овоме или ономе на салветама...

Углавном су људи забележени на овим "портретима" моји пријатељи, људи с којима сам провео живот - каже песник о принципу "одабира" портретисаних личности, међу којима је и много великана из минулих доба. Од Карађорђа или неизбежног Његоша, коме је сасвим недавно посветио целу збирку а о коме, вели, никада неће моћи да испише довољно стихова, преко Тесле, Миланковића, до савременика Матијиних попут Раичковића, Андрића, Меше, Ћопића, Попе, Десанке, Бране Петровића или Новице Тадића "насликаног" у само две речи ("Црна варница!")...

- Хаџи Радован Бећировић је бард, последњи наш велики епски песник који је од заборава сачувао многе историјске личности, а слику описану у песми о њему, о његовој посети Светој земљи, скоро да ми је целу он сам тако испричао - каже о једном од портретисаних великана Бећковић, док о Миловану Ђиласу, заступљеном у два портрета, вели: - Ђилас је био велики писац, његов роман управо објављен у Плавом колу СКЗ је велики роман, а велика је правда што је после свега што је Милован преживео тај роман угледао светлост дана.

Портрети Пекића и Ћосића "постављени" су један до другог у овој Матијиној "галерији", и крију врло личне сусрете, односе и приче, баш као и остали поетски "сликописи" међу којима су и прикази двојице "нових", актуелних аутора "Новости" - Милорада Екмечића и Емира Кустурице. Велики редитељ ће данас говорити управо о овој збирци, док ће Бећковић говорити о Кустуричиним новообјављеним дневничким записима.

ИЗУЗЕТНО ДЕЛО "СРПСКА ЦРКВА У КОМУНИЗМУ" ДР ЈОВАНА ЈАЊИЋА, ОТКРИВА СУДБИНУ СВЕШТЕНСТВА И ВЕРНИКА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

СТАВЉАЛИ СУ ТИТОВЕ СЛИКЕ УМЕСТО ИКОНА

ДРУГИ светски рат још није био завршен, а на Бадњи дан, 6. јануара 1945. партизански лидер и генерални секретар Комунистичке партије Југославије Јосип Броз Тито у Београду свечано је дочекао војску, која је по старој српској традицији, носила бадњак. Потом je у Народној скупштини прослављен и дан Светог Саве, опет у присуству Јосипа Броза и око 350 званица. Било је тако само тада, док се комунистичке власти нису и формално "инсталирале" у народу. А онда ће југословенска комунистичка држава саму себе да - обоготвори.

У српским домовима, наместо икона или поред икона, почеће да се постављају Титове слике. А у календару држава ће задржати (само) своја "црвена слова"; имаће она и своје "свете личности", своје "свете мученике", своја "светилишта", своје "храмове"... О овоме је писао др Јован Јањић (на слици) у капиталалном и по много чему јединственом делу "Српска црква у комунизму и посткомунизму", ексклузивном издању Компаније "Новости".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "НОВОСТИ" ВЕЋ ХИТ САЈМА КЊИГА: Исповест привукла публику

- Комунистичка држава ишла је на стварање "новог човека" и "новог друштва", по мерилима идеологије коју је заступала, а то је подразумевало "убивање" вере у народу и отклањање утицаја цркве - каже др Јањић. - Управо зато ће одмах по завршетку Другог светског рата отпочети "обрачун" са црквом. Спречавани су обнова у рату порушених цркава и манастира, обнова црквеног живота, спречаван је и ометан верски живот, нападани су и линчовани епископи и свештеници, многима је суђено, а некима је, нажалост, и "по кратком поступку пресуђено". Oтимана је и национализована црквена имовина, урушаван је углед цркве у народу... Све је чињено да се црква доведе у зависан положај од државе, да би потом држава и преко њe могла да остварује своје циљеве.

Јањић предочава на које се све начине црква сналазила, најпре да преживи таква "гоњења", а онда и да мало-помало помера границе слободе и својих активности, да се са друштвене маргине, на коју је била одгурнута, врати међу народ и на јавну сцену. Јањић пише и како се СПЦ супротставила да се она "преведе" у некакву Југословенску православну цркву, како се изборила да се њени најстарији храмови и манастири не претворе у музеје под управом државе, како се супротстављала од државе брутално наметаној аутокефалности "Македонске православне цркве"... (Д. Б. М.)

СТУДИЈА ДОКТОРА АЛЕКА Р. РАЧИЋА

ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА

"ПОСЛЕДИЦЕ НАТО бомбардовања - НАТО агресија траје" наслов је нове књиге др Алека Ј. Рачића, у издању "Светигоре", која је јуче представљена у сали "Иво Андрић".

Доктор Рачић је познати борац за откривање истине о стравичним последицама бомбардовања Србије, пре свега по здравље будућих генерација, а које је осетио и у сопственој породици борећи се за живот ћерке. Поред посвећеног истраживања последица бомбардовања, Рачић се несебично посвећује и лечењу оболелих, а само истраживање започео је по упису постдипломских студија на Медицинском факултету у Београду управо те, ратне 1999. године. Тему која је ширу пажњу јавности добила тек те, и можда наредне 2000. године, он сматра кључном за биолошко очување нације, која је на безбројне начине уназађена и подвргнута својеврсном геноциду - како у Србији чиме се бави ова књига, тако и у РС односно целој БиХ.

Посветивши године, сад већ деценије истраживању без преседана у свету - будући да није могао да се ослони на релевантну литературу, већ само на искуство наше нације, Рачић се посветио проналажењу и доказивању директних веза између, првенствено, малигних обољења и изложености пацијената дејствима НАТО. Да би показао да је велики пораст тих болести у српској популацији у корелацији са оружјем којим смо 1999. нападани, аутор је морао детаљно да анализира састав свих бомби изручених на територију наше земље. Он је детаљно бележио одлуке доношене од 24. марта до 10. јуна, пре свега оне у вези са акцијама бомбардовања средствима недозвољеним према међународним конвенцијама. Чак је од НАТО тражио тачан састав бомби коришћених током агресије на нашу земљу, недвосмислено доказујући везу између њих и пораста броја малигних обољења, те већег степена агресије канцера. (M. Н. М.)

НЕОСТВАРЕНА КЊИГА НАШЕГ НОБЕЛОВЦА

АНДРИЋЕВ "ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР"

ПРВО издање књиге Иве Андрића под насловом "Вечити календар матерњег језика", коју су објавили "Штампар Макарије", "Ободско слово"и "Херцеговина издаваштво", биће представљено данас у 15 часова, у сали "Борислав Пекић".

Ова књига, по речима приређивача, академика Мира Вуксановића, покушава да макар делимично надокнади неостварену истоимену књигу Иве Андрића.

- Као пролог је штампана Андрићева приповетка "Речи".

Потом су штампани увод и сви записи из недовршеног "Вечитог календара матерњег језика", па изабрани Андрићеви записи о речима из "Знакова поред пута". Распоређени су као у првом издању те књиге из 1976, а текст је донет према Сабраним делима из 2011. Из књиге "Свеске. Дневници" прикупљени су Андрићеви разни текстови о речима, а узимани су према моделу из "Вечитог календара", па и "Знакова", без цитата на страним језицима, које Андрић није превео. Дакле, по тематској сродности и форми бирани, у књизи су наводи на српском језику - каже, у напомени, Вуксановић. (Д. Б. М.)

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ИЗДАЊА "ГЛОБОСИНА"

РЕДОВИ КОД ХАБЈАНОВИЋЕВЕ

ТРАДИЦИОНАЛНО, колоне махом млађих читалаца протезале су се и јуче на Сајму пред штандом "Глобосина" где је чувена ауторка Љиљана Хабјановић Ђуровић потписивала примерке свог новог романа.

"Со земљи" о световном и духовном, животном и светачком путу, те учењу Василија Острошког, први је део планираног ауторкиног "тримирја" чији наставак читаоце очекује у блиској будућности. (М. Н. М.)