ОТВОРЕН 63. САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Слава читалачког народа

ЖУРИМ да кажем: Сајам књига у Београду је највољенији сајам књига на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе. То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира са другима.

Ово је истакао академик Матија Бећковић отварајући, вечерас, 63. међународни сајам књига у Београду.

Напомињући да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али да нема ниједног на којем бисте били добродошли, Бећковић је рекао:

- На другима ћете срести славније писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на коме ћете видети више читалачког народа. Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају кад им је крсна слава, знају и кад је Сајам књига. И у ове дане, из најзабаченијих крајева, камених гора и сувих долова, крећу колоне ка Београду, да одрже ову традицију. Нико не брине ни како ће доћи, а још мање како ће се вратити.

ПРОЧИТАЈТЕ И: POČINjE SVETKOVINA PISANE REČI: Otvara se 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga

Зна се да само Срби имају крсну славу, али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге, рекао је Бећковић, и додао:

- Не верујем да се још негде овако огроман простор греје на читаоце. Под бетонском куполом топло је од братства људи, од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци. На концертима опимињу да се искључе мобилни телефони. На Сајму књига се не искључују, сваки звук и свака вибрација су добродошли.

Као духовна својина читалачког народа, Сајам се указује и као једно од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма, нагласио је Бећковић, и додао:

НАДАХНУТ Матија Бећковић

- Годинама књигу са свих страна проглашавају анахронизмом и замењују је новим модернијим оружјима. У време фасцинације технологијом, и многи читаоци су се пресели на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфу технологије, књига опстаје. И да не заборавимо да то поновимо и на овом месту: књига је била на почетку, па ће бити и на крају.

У име земље почасног госта, Марока, посетиоце је поздравио Абдулах Бусуф, угледни историчар и писац из ове земље, који је рекао:

- "Реч добродошлице", коју традиционално дају организатори сајма једном писцу, садржи у себи укорењену традицију једног отвореног друштва према другоме. Те две карактеристике, отвореност и прихватање другог, несумњиво су две особине које српско и мароканско друштво деле током њихове историје. Можда је њихов положај - на раскрсници централне и југоисточне Европе за Србију, и између Африке и Европе за Мароко - допринео тим цивилизацијским вредностима. Отвореност се изражава у различитим облицима, између осталог добродошлицом и гостопримством. Ово историјско наслеђе игра улогу у приближавању људи и њихових народа.

Сајам ће бити отворен до 28. октобра.

Абдулах Бусуф

ШКОЛАРЦИ И РОДИТЕЉИ

ВЕЋ првог сајамског дана хале су преплавили школарци који су у организованим групама дошли да изаберу ново штиво. Искуснији књигољупци понели су кофере, путне торбе, ранчеве и колица за пијацу, како би себи олакшали транспорт књига.

Кроз гужву, која се повећавала како је дан одмицао, пробијали су се и родитељи са децом у колицима. Малишани су били одушевљени маскотама Пепе Прасета и Лукавог Лисца, па су тражили слику за успомену. Старији су уредно стајали испред штандова "Велике Србије", где је боравио Војислав Шешељ, и "Глобосино Александрије", на којем је књиге потписивала Љиљана Хабјановић Ђуровић.

АРНО ГУЈОН: ПРАЗНИК КУЛТУРЕ

САЈАМ је празник културе, и то је више од места где купујете књиге. То је место сусрета где можете сваки дан да упознате писце и песнике и заљубљенике у књижевност. Откад сам се преселио у Србију, сваке године идем на Сајам, а од прошле године долазим и као писац. Сајам враћа наду да је култура жива.

ПЕЦА ПОПОВИЋ: ЛИСТА ХИТОВА

КАД сам био ученик основне школе, обавезно сам долазио на Сајам. Понео бих џепарац и купио много књига. А сад се бојим да пола моје пензије не би залегло да купим три књиге које желим. Било би интересантно када би се направила листа правих сајамских хитова, а не оних за које мислимо да су хитови.

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ: ПИЈАЦА КЊИГА

КАО свака пијаца, чак и као сточна пијаца, тако је и Сајам књига пијаца књига, писане речи, на којој се може купити лепа књига. На којој се може срести омиљени писац, стваралац. На којој се може обавити трговина, склопити уговор... Као што су пијаце у народу позната састајалишта, тако бих ја Сајам књига назвао вашар књига и не бих погрешио.

ДУШКО ВУЈОШЕВИЋ: ВАЖНА СТВАР

САЈАМ књига је остао веома важна ствар у културном и целокупном животу Београда и једна манифестација која можда мора да се "апдејтује" модерном технологијом, али у суштини мора да се задржи и ојачава. Увек ме радује када ти дани дођу, јер се количина књига у кући повећава, што баш не радује моју жену.