Српске ране и трагедије

ПРВИ Србин који је одбранио докторат на Сорбони, правник Драгољуб Јовановић (1895-1977), написао је 1930. горку и отрежњујућу дијагнозу свог народа и земље под насловом “Економске и друштвене последице рата у Србији”. Ова маестрална синтеза хладних података и потресних сведочења жртава Великог рата написана је на француском, за светску едицију Карнегијеве фондације за мир.

Захваљујући “Службеном гласнику”, после више од 80 година објављено је ово дело у преводу Владимира Павловића, које је свету представило ратне ране Србије. Оно описује трагедију мале сиромашне земље која је остала без милион становника, са драстично смањеним бројем радно способних мушкараца, без 80 одсто покретних материјалних добара. Бизаран и врло илустративан податак из студије наводи да су окупатори при повлачењу покрали све телеграфске и телефонске жице, укључујући и оне из зидова, а у Србији није остао ниједан телефонски апарат. Све библиотеке су биле спаљене или опљачкане, као и универзитет и музеји. Машине су однете, земља је враћена у средњи век.

- То што је Велики рат оставио тако дубок траг на све облике живота у Србији долази отуд што је изазавао покретање читаве једне нације. Никад ништа слично није забележено у историји. Сасвим мали број породица у Србији изашао је из рата, а да није изгубио ниједног члана. Али нема ниједне која није била расељена - записао је професор Јовановић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СТОГОДИШЊИЦА ОД ЗАВРШЕТКА ВЕЛИКОГ РАТА: Јунаци моравске дивизије

Уредник едиције Џејмс Шотвел био је одушевљен радом, наглашавајући да је Јовановић имао деликатан задатак да га пише не у Србији, већ у држави коју су Срби направили с дојучерашњим непријатељима и окупаторима. Са сваком прочитаном страницом ове књиге читалац се пење корак више на осматрачницу са које се све јасније види трагична панорама ратне Србије. На њој се против силе једног царства, међу згариштима уништених градова и по пољима са сатрвеним усевима лавовски боре бедно обучени српски војници којима државни шпекуланти продају картонске опанке и хране их хлебом од брашна помешаног с песком. Још је страшнија слика окупационе позорнице на којој окупатори “Маџари”, који говоре исти језик као и Срби, истерују самохране мајке с децом из кућа да би у њих уселили коње. Аустроугарска управа је пљачкала дословно све, а забранила је ћирилицу и у школе увела хрватски језик, у настојању да потпуно разори српску нацију.

Нажалост, Јовановићева књига, која документовано описује позадину Пирове победе Срба, тек сад је доступна српској јавности. Да је читана раније, можда би се избегло понављање грешака које су у следећих 100 година изазвале трагедије и егзодусе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Животом платио што је био Дражин адвокат

- Са својим сеоским становништвом способним да издржи највећа лишавања, Србија је била краљевство снова за државнике без визије, равнодушне према будућности и према осећањима својих грађана. “Сиротиња ће све то прогутати”, била је парола људи на власти, у правом и у пренесеном смислу те речи - забележио је Јовановић у студији после Великог рата, о коме знање није стекао теоријски. Пре одласка на школовање у Француску, он је био српски војник који је преживео голготу повлачења.

ГОЛГОТА Српски народ у збегу 1915.

ХАПСИЛИ ГА И КРАЉ И ТИТО

ЗАШТО Јовановићево капитално дело до сад није преведено на српски? Разлог игнорисања ове студије у свим Југославијама био је њен квалитет, утемељеност на чињеницама и критичност. Професор Јовановић, угледни правник и универзитетски професор, један од оснивача Земљорадничке странке, био је и у Александровој “личној монархији” и у Брозовој “личној републици” сурово прогоњен и хапшен. Оснивача антифашистичког покрета у међуратном периоду, левичара, члана владе Народног фронта и писца првог послератног југословенског устава, Титов режим осудио је на чак девет година робије.

////////////////////