ОТВОРЕН БИТЕФ: Спречити повратак нацизма у Европу

Европа је фасцинатан концепт који се темељи на хришћанству, хеленизму, јудаизму и антинацизмну и не би смели да дозволимо урушавање тих вредности, казао је Танјугу Драган Живадинов редитељ представе "Одило. Затамњење. Ораторијум" чијим је извођењем вечерас у Сава центру почео 52. Битеф.

Планирано је да прологу фестивала Живадиновљева представа буде изведена од 17 и 20 сати, али због проблема глумаца са авиопревозом београдска публика је имала прилике да види његов комад од 18.30 и 20 сати.

У фокусу комада "Одило. Затамњење. Ораторијум." нашао се Одило Глобочник који представља мрачну фигуру словеначке историје.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Драган Живадинов: Нас је много више него нациста

Он је Словенац који је био у самом врху хијерархије немачког нацистичког устројства. То је Словенац који се обратио маси на једном од злогласних нирнбершких нацистичких скупова.

Словенац који је спровео Операцију Рајнхард и тако узроковао смрт милиона људи. Словенац који је измислио концентрационе логоре. Словенац који је био на челу концентрационог логора Рижарна.

Ова копродукција Младинског и Кина Шишка, заснована на текстуалним масама Петера Млакара и Драгана Живадинова, у потпуности је свесна опасности времена у ком живимо и у ком се поново суочавамо са успоном национализма и расизма.

Живадинов један од водећих словеначких авангардиста из осамдесетих година прошлог века напомиње да његова представа проблематизује апсолутно зло.

"Када кажемо нацизам ми пре свега мислимо на онај страшсни, агресивни, бели европски нацизам. То није питање леве или десне идеологије у Европи већ, већ је реч о аполутном злу" казао је Живадинов.

Цењени редитељ појашњава своју идеју да једног нацистичког злочинца стави у центар позоришне приче.

"Извукао сам тог злочинца из тамнице у којој се заслужено нашао на позоришну сцену како бих га изнова убио. Освтљујући име Одила Глобочника, ја сам заправо осветлио зло које треба увек изнова поништити како случајно не би у неком обиклу васкрсло", казао је Живадинов.

Према његовим речима, свуда где уметност сеже зло је нервозно због незадовољстава.

"Наша представа успоставља вербалну структуру којом разобличује и разбија зло. Никакав Глобочник не сме данас да заживи" казао је Живадинов.

За њега Битеф не представља само како каже "распоред догађаја" већ се суштински бави бележењем нових позоришних тенденција и форми.

До 22. септембра у главном програму Битефа биће изведено 10 представа из Словеније, Француске, Србије, Немачке, Хрватске, Естоније, Швајцарске, Израела и Белгије.

На отварању публика ће гледати "Свиту бр.3 Европа" Жориса Лакоста, уследиће две представе хрватског редитеља Оливера Фрљића - "Горки - Алтарнатива за Немачку?" у продукцији берлинског позоришта "Максим Горки" и "Шест лица тражи писца" Сатиричког казалишта "Керемпух" (Загреб), затим пројекат Маје Пелевић "Боливуд", па "НО43 Прљавштина" естонског Театра НО99.

У наставку фестивала на програму ће бити три позоришне инсталације "Вечна Русија" руске позоришне критичарке Марине Давидове у продукцији берлинског позоришта ХАУ, израелски пројекат "ПА"АМ" младог уметника Надава Барннее и "Заоставштина, комади без људи" прослављеног редитеља Штефана Кегија и Доминика Ибера, а фестивал ће затворити "Реквијем за Л." чији су аутори композитор Фабрицио Касол и прослављени кореограф Ален Плател.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Уметнички одговор на ксенофобију

Гран при "Мира Траиловић" за најбољу представу и Специјалну награду "Јован Ћирилов" за представу која се истиче неком својом карактеристиком доделиће жири у коме су мађарска позоришна критичарка, театролог и цивилина активисткиња Јудит Чаки, позоришна редитељка Радмила Војводић (Црна Гора), уметничка директорка Студија за савремену кореографију на позоришној академији Амстердамског универзитета за уметност Бојана Младеновић, позоришни критичар и театролог Брајс Лис (В.Британија) и глумица Александра Јанковић (Србија).

Награду листа "Политика" за најбољу режији доделиће жири у саставу: уредница Културне рубрике Гордана Поповић, новинарка Борка Голубовић Требјешанин, позоришна критичарка Ана Тасић и редитељи Егон Савин и Милан Нешковић.