Свевремени Црњански осликао поднебље

КАО што је било природно да се српска јубиларска књижевна реч лањске године окупља око Андрића, тако је природно да се српска јубиларска књижевна реч ове године окупља око Црњанског. Нити Андрић може да смета Црњанском, нити може да буде обрнуто, нити бисмо били што јесмо да у свом књижевном канону немамо обојицу.

Ово је део беседе академика Мира Вуксановића, изречене јуче у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду на Округлом столу посвећеном Милошу Црњанском, а поводом 125-годишњице пишчевог рођења.

У држави која није била српска, али у којој су важни српски трагови, наставио је даље академик Вуксановић, 1892. и 1893. рођени су Иво Андрић и Милош Црњански, и то није било случајно и на добро је слутило, “јер им је суђаја одредила да заједно остану у српској књижевности”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 85. ВУКОВ САБОР: Ода творцу писмености

- А што неко више воли Црњанског а неко више воли Андрића - то може да значи само једно: равнотежа је врло лепа појава. Данас равнотежу држи Милош Црњански, овде, међу својима, који ће о њему по правди и истини, никако друкчије - казао је Вуксановић.

Иницијатор овог скупа, председник Огранка САНУ Стеван Пилиповић, поздравио је учеснике скупа рекавши да Црњански, са својом дубоком и снажном лириком и емоцијама, јасно израженим у сваком свом делу, оличава своју, али и судбину нашег поднебља, кроз ликове јунака разасутих по свету.

- Меланхолија, резигнација и носталгија су осећања која нам је Црњански дочарао и у прози и у поезији - нагласио је Пилиповић. - Осуда рата, силе, неправде и велико родољубље јесу одлике изражене у његовим делима,које га чине једним од наших највећих писаца.

ЗБОРНИК

У РАДУ Округлог стола своје виђење Црњанског и његовог опуса представили су и Радивоје Микић, Горана Раичевић, Слађана Јаћимовић, Зорица Несторовић, Слободан Владушић и Миливој Ненин. Њихова излагања биће објављена у зборнику.