Живи дух Надежде Петровић
09. 09. 2018. у 12:48
Угледна ликовна колонија у живописном селу Сићеву у срцу истоимене клисуре . Давне 1905. године, велика српска сликарка овде окупила своје колеге са студија

Учесници овогодишње ликовне колоније "Сићево"
ЛИКОВНА колонија "Сићево" је најстарија колонија на Балкану јер је давне 1905. године, опчињена лепотом Сићевачке клисуре, велика српска сликарка Надежда Петровић управо на том месту окупила своје словеначке и хрватске колеге с којима је студирала у Минхену. Ове године, на предлог председника Савета манифестације и селектора Колоније Миодрага Анђелковића, магистра графике, у Сићеву ће уметничка дела стварати до 13. септембра 12 учесника из земље и иностранства.
УЧЕСНИЦИ овогодишње колоније не крију своју опчињеност лепотама природе, али им је и велика част да буду део нечег што је започела наша славна сликарка. Од стотинак сликарских колонија у Србији, ова у Сићеву је једна од десетак најугледнијих.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Минојски диск као славски колач
- Ова колонија има посебно место у сликарском свету јер је дух Надежде Петровић присутан у сваком кутку овог простора - каже сликар Зоран Граовац из Београда, док је сликару из Скопља Милошу Милосављевићу посебно драго што је један од учесника колоније његов професор Ђура Радовић, с којим се срео после 14 година.
- Ова клисура за мене има посебну симболику, јер је она пут који је одувек водио из Софије у Европу - каже сликар Росен Тошев.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА: Значај Дунавског лимеса
Милица Тодоровић, уметнички директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, која је организатор Колоније, подсећа да ће изложба радова насталих током ове колоније бити приређена у Павиљону у Тврђави у новембру.
- Током трајања Колоније уметници ће имати прилику да посете културно-историјске споменике града Ниша, неки од манастира у близини и саму Сићевачку клисуру, која је редак природни феномен - истиче Милица Тодоровић.
ИНАЧЕ, у првом сазиву Колоније, далеке 1905. године, поред Надежде су били још Рихард Јакопич, Иван Грохар, Фердо Весел, Пашко Вучетић и Иван Мештровић.
- Импресионирана сам оним што је Надежда учинила на пољу уметности, али и покретању ове колоније. За жену тог доба то је било веома смело. О Надежди смо учили из историје уметности, али смо овде пуно сазнали о њеним активностима, које нису само сликарске, али јесу уметничке - рекла је Ана Видмар, из Словеније.