Светски археолози одушевљени Виминацијумом (ФОТО)

„Виминацијум је ипак посебан за нас. Мислим да нико други у свету није отишао тако далеко у реконструкцији некадашњег римског начина живота, подизањем домуса и легионарских барака. Био сам овде када је постојао само домус и обећао себи да ћу се вратити“, дели Зомер своје утиске за Танјуг.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СВЕТСКИ ЛИМЕС КОНГРЕС У ВИМИНАЦИЈУМУ: Легијски логор за научнке

Додаје да „Лимес“ конгрес омогућава археолозима из читавог света, од Израела до Шкотске, да размењују искуства и резултате, али и да обиђу локалитете и споменике у другим земљама и виде како колеге воде рачуну о њиховом очувању и презентацији. Зомер подсећа да се археолошка ископавања обично посматрају као најважнији сегмент истраживања, најузбудљивији пошто „у сваком археологу негде чучи Индијана Џоунс“, али да је изузетно битно на који начин се оно што се открије третира и чува, а ту је и трећи сегмент, који, примећује, можда мало недостаје Виминацијуму, а то је новац.

Ни Дејвид Бриз, који важи за „алфу и омегу“ светске археологије и једног од најзначајнијих стручњака када је у питању римска војска, не крије своје одушевљење Виминацијумом.

Каже да се ту одвијају невероватна ископавања, а што је по његовом мишљењу још важније, све то остаје откривено, а реконструкција амфитеатра, логора, домуса омогућава да се стекне утисак како је заиста изгледао живот у Римском царству. „То је фантастично. Када сте археолог приче се никад не завршавају, идете са локалитета на локалитет и непрестано долазите до нових сазнања, а Виминацијум је у том смислу врло драгоцен“, каже Бриз, задовољан што учествује на овом конгресу, а нарочито је срећан због учешћа великог броја младих истраживача.

Бриз указује и на потребу уписа локалитета који се налазе на граници некадашњег Римског царства на Унескову листу светске баштине, што, према његовим речима, повезује земље, привлачи више туриста. Србија је, како каже, „део те велике археолошке породице која се бави римском границом“, уз Немачку, Велику Британију, Аустрију, Мађарску, Словачку.

Саговорници Танјуга се слажу да је Виминацијум је локалитет који изузетно значи светској археологији. „На многим локалитетима наставило се да се живи, испресецано је новом инфраструктуром и није лако истраживати посебно ако су та места и данас насељена. Виминацијум има ту предност што на њему нема новог насеља и може се несметано истраживати, само је питање времена и финансијских средстава и овде се може направити одличан посао што колеге и раде“, сматра Иван Радман-Ливаја из Археолошког музеја у Загребу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЕКСКЛУЗИВНО: Откривен царски маузолеј у Виминацијуму!

Директор Археолошког института САНУ Миомир Кораћ истиче да је одржавање највећег европског археолошког конгреса у Виминацијуму велика част за Србију, на чијем тлу је рођено 18 римских императора, и признање вредности тог археолошког локалитета који се налазио на војној граници (лимес) некада најмоћнијег царства.

„Многи су изненађени како све то изгледа. Изненађени су да је у Србији могуће направити овако нешто. Свеједно што верификују и уважавају наше научне резултате, сви они имају глобалну слику о нама, која није баш најповољнија, а научна дипломатија брише то, јер нема оптерећеност свакодневнице и односима међу државама“, рекао је Кораћ Танјугу.

Од више од 40 римских логора, међу којима су били и Лондинијум, испод данашњег Лондона, Медиоланум испод Милана, Сингидунум испод Београда, једино је сачуван Виминацијум, некада главни град провинције Горње Мезије и међу значајнијим војним логорима на Дунаву.

У логору на Виминацијуму налазило се око 6. 000 легионара и још 600 коњаника, а сам логор се простире на 16 хектара и захваљујући томе Србија има светску археолошку ексклузиву.

На конгресу ће до 9. септембра биће речи о животу у на границама једног од највећих царстава у историји света, а након његовог завршетка Лимес парк са војним логором и полигонима биће на располагању свим посетиоцима и туристима, посебно деци за које ће бити организовани едукативни програми.