Светозар Цветковић: Тешко је бавити се филмом

СТВАРАЊЕ филмова зависи од личности а не толико од система у коме живимо. Можете сада да их снимите и мобилним телефоном. Али да би се амбициозније идеје спровеле у дело потребно је много новца. Да би написао књигу коју ће касније прочитати милион људи, писцу је потребан само компјутер или папир, сликару - платно, док редитељ мора да ангажује од 50 до 70 људи. Месец дана снимања кошта пола милиона евра и то су битне разлике - каже, за “Новости”, глумац Светозар Цветковић, који се публици на Филмским сусретима у Нишу представио улогом “професора Зуровца” у остварењу “Изгредници” Дејана Зечевића.

Својим новим филмским ликом отвара “Пандорину кутију просторне деструкције која води ка социјалној, а затим и до изгреда”. Како у таквој ситуацији сачувати седму уметност, питање је које се ових дана све чешће помиње у филмским круговима. Цветковић каже да је прављење филма “Сизифов посао”.

- Тешко је бавити се прављењем филмова и одувек је тако било. Деси се једанпут, двапут годишње нека изванредна ствар, што је за наше услове вероватно сасвим довољно, али могло би да буде много боље. Мислим да организација филмске индустрије долази полако на своје место управо због тога што у Филмском центру сада постоје људи који све оно што се дешава у кинематографији спроводе у један легалан систем. Проблем је што та средства која се додељују на конкурсима, без обзира на то што су сада много већа него што су била пре четири-пет година, и даље нису довољна да би неко могао да се упусти у стварање филма, јер покривају од 40 до 50 одсто буџета.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Светозар Цветковић: Површност је наш концепт живљења

У таквој ситуацији, по његовим речима, потребно је да се продуценти сналазе и нађу начина како ће филм да финансирају до краја.

- Често се, међутим, не снађу, па се од седам или осам филмова који добију средства, само два сниме, док ови остали морају да врате новац који су добили. Мислим да код нас филмска индустрија није индустрија, изузеци потврђују правило - каже познати глумац.

Цветковићу се допада идеја “отварања” Филмских сусрета према ствараоцима из других држава, онима са којима нас повезује исти језик.

- Сарадња води ка ономе што се већ десило најпре у позоришту. У Ужицу постоји фестивал који се зове “Фестивал без превода”. Ако неко отвара врата на тај начин и у Нишу, онда их отвара, засада, поприлично мало. И даље се у пропозицијама ограничавамо на то да у конкуренцију за награде улазе глумци који су држављани Србије. Тако нам се десио парадокс да је Раде Шербеџија добио награду за страног глумца на фестивалу у Нишу - истиче Цветковић.

ЗАПАЖЕНО Сцена из филма "Изгредници"

Не крије да је имао велику срећу што је стварао у време “златног доба југословенског филма”.

- У бившој земљи је постојала велика продуктивност. Од 45 до 50 филмова који су се годишње снимали, могло је да се изабере двадесетак наслова који су се приказивали у Пули, а затим у Нишу. Најбоље време за југословенски, не српски филм, било је крајем седамдесетих до распада земље. Жика Павловић, Душан Макавејев, Миша Радивојевић, Горан Марковић су се тад појављивали и снимали своје дебитантске филмове, па затим Срђан Карановић... То је био сјајан и велики замах. Онда је уследила празнина, са изузецима Срђана Драгојевића, Дарка Бајића и Драгана Бјелогрлића који је много урадио да ствари у продуцентском смислу могу да подсећају на нешто што постоји у свету.

РУШИЛАЧКЕ АМБИЦИЈЕ

ДРУШТВО у коме живимо има једну рушилачку амбицију, у физичком и духовном смислу, али то није случај само код нас. Односи међу људима се све више разграђују. Срљамо ка све већој агресивности. Погрешна је едукација младих људи. Тензија се диже и једна радикална десница, која и у Европи постоји, развија се и код нас, и далеко смо од спуштања лопте - каже Цветковић, који свој лик у филму назива “манипулатором” према науци и студентима.