Шесторка из Симине - на дар

НЕКА од најпознатијих дела Миће Поповића - "Хексагонални простор" и портрет професора Михајла Ђурића, ускоро би могла да се нађу у нашим најугледнијим културним институцијама захваљујући намери "Атлас групе" да их поклони и то у години када се навршава 95 лета од рођења великог сликара и ангажованог интелектуалца. Чувену Поповићеву слику "1. мај 1986. или Распеће Ђорђа Мартиновића", која је међу првима у уметности отворила болну тему страдања Срба са Косова и Метохије, а такође се налази у њиховој колекцији, ова компанија, поводом тридесетогодишњице рада жели да дарује Српској православној цркви.

Прочитајте још: Опус великог Миће Поповића

- Уважавајући чињеницу да се збирке музеолошких институција употпуњавају уметничким делима из откупа Министарства културе, искрено ми је задовољство да вам у трајно власништво предам уметничка дела академика Миодрага Миће Поповића, великана српске модерне уметности. Са амбицијом да "Хексагонални простор", који чине портрети, тачније стојеће фигуре Борислава Михајловића Михиза, Лазара Трифуновића, Антонија Исаковића, Миће Поповића, Живорада Стојковића и Добрице Ћосића, буду стално доступне ликовној публици Музеја савремене уметности у Београду, а портрет проф. Михајла Ђурића ликовној публици Галерије САНУ у Београду, спреман сам да вам их предам - стоји у писму које је председник "Атлас групе" Душко Кнежевић упутио министру културе Владану Вукосављевићу.

Прочитајте још: Мића Поповић - сведок тамних призора

За спровођење донације задужен је идејни творац колекције "Атлас групе", историчар уметности Мирослав Родић, који, за "Новости", каже да би овим доброчинством Душка Кнежевића, вредна дела требало да припадну народу, тиме што би била предата институцији која заступа највећи национални интерес у овој области - Министарству културе:

- Одабир да то буду баш дела Миће Поповића потекао је од идеје да када се нешто поклања, онда то мора да буде и нешто изузетно. Концепт није заснован само на томе да одржавамо памћење на великана модерне уметности, већ намера господина Кнежевића потиче од онога што је научио од своје мајке, да си стварно богат када имаш и можеш неком нешто да поклониш. Овим чином желимо да промовишемо управо те људске вредности, како бисмо нешто слично побудили и код других.

Садржај овог поклона, међутим, сматра саговорник, је вишедимензионалан, јер упућује на једно време и друштвено-политички оквир у коме су интелектуалци тада стварали и активно учествовали у креирању јавног мњења. Композиција "Хексагонални простор" први пут је изложена 1971. у Салону Музеја савремене уметности, заправо представља не само сликара и његове пријатеље, већ и саборце за слободу јавне речи са најчувеније београдске дисидентске адресе: Симина 9а. Реч је и о једној од првих инсталација у нашој уметности, јер су слике великих димензија биле постављене у шестоугао, а пратио их је и звучни садржај, гласови портретисаних снимљени на аудио-траци.

- Те слике су се пре неколико година појавиле на тржишту и постојала је опасност да буду распарчане, па сам, сматрајући да би био велики губитак да се свака та студија личности посебно прода, чиме би дело било уништено, предложио господину Кнежевићу да их купи као целину - објашњава Родић. - Потом смо направили и изложбу на којој су се нашли и радови због којих је изложба Миће Поповића у КЦБ била забрањена, попут "Свечане слике" и "Ричарда Бартона Титовог лика"...

ОПЕЛО ЗА МУЧЕНИКА

У РАЗГОВОРУ са владиком Амфилохијем сазнао сам да је он био велики пријатељ са Мићом Поповићем, као и да је држао опело Ђорђу Мартиновићу, тако да су се све коцкице сложиле да слика "1. мај 1986. или Распеће Ђорђа Мартиновића" оде Српској православној цркви - прича Родић. - Велико је интересовање и радост у цркви што ће добити ту слику, чак постоји идеја да се прави црква мученика, у којој би се можда нашло и ово дело.