Александер Седерберј: Уживам да пишем трилере

РАДЕЋИ годинама као сценариста и уредник шведске телевизије, на адаптацијама популарних кримића, Александер Седерберј дошао је на идеју да се и сам опроба у овом жанру. Осмислио је трилогију са болничарком Софи Бринкман као главном јунакињом, и већ првим насловом "Андалузијски пријатељ" постигао пун успех: роман је преведен на више од 30 језика и по њему се припрема холивудски филм. Уследио је "Други син", а затим и "Добри вук", који се појавио ових дана у издању "Лагуне", која је објавила и претходне две књиге.

Читаоци се суочавају са шведским бандама, мафијашима из Немачке, Колумбије и Русије, са храбрим, али и поткупљивим полицајцима огрезлим у криминал. Ту је наравно и Софи, која се, стицајем околности, нашла на потерници и са сином се скрива у Прагу...

У разговору, за "Новости", Седерберј каже да је идеју за овај серијал добио док је писао један од сценарија, а на питање зашто је за главну јунакињу изабрао баш медицинску сестру, писац одговара:

- Првобитно Софи је била полицајац, али што сам је више упознавао све ми се више претварала у болничарку. Њен лик је готово захтевао да се преобрази у нешто друго. Софи је комплексан лик, она је и мајка, болничарка, удовица, али такође и личност са унутрашњом снагом коју није ни знала да поседује.

Прочитајте још - Несбе коначно у Србији

Рођен и одрастао у Стокхолму, писац се 1998. године преселио на село у јужној Шведској, где и данас живи са супругом и три ћерке.

- Село је прелепо. Никада нисам био градски тип, иако сам годинама живео у Стокхолму. Окружен природом, плажама, породицом, пријатељима, овде се одлично осећам. Пре шест година купио сам свог првог коња.

После завршене трилогије, љубитељи врхунских крими и акционих прича са великим занимањем очекују шта им омиљени писац ново припрема, али Седерберј за сада не жели ништа да открива:

- Неколико ствари је у игри. Уживам да пишем трилере и да непрестано проналазим нове ликове и приче. Тренутно радим на три књижевна пројекта и једном сценарију.

У РАДНОЈ СОБИ ОД РАНОГ ЈУТРА

- Пишем рано ујутру до после ручка, а затим идем у коњушарницу да бринем о свом љубимцу. Ако имам елана настављам да радим касно поподне или увече. Када сам се определио за писање мислио сам да ће ми бити обавеза да радим од девет до пет. Као и сваки други. Убрзо сам схватио да је то немогуће. Тако сада за писаћим столом у просеку проводим око пет сати дневно.