Драгоцена доброта Африке

КАДА је шкотски писац Александар Мекол Смит пре 20 година написао причу намењену само очима његових пријатеља, чија је главна јунакиња била Драгоцена Рамоцве, традиционално грађена средовечна жена из Боцване, није ни слутио да се у њој крије клица једног од најуспешнијих серијала романа, данас познатог као "Прва дамска детективска агенција". Само на енглеском говорном подручју, 18 до сада штампаних наслова премашило је тираж од 20 милиона примерака, а књиге о приватној детективки, која случајеве решава захваљујући мудрости и добром познавању људске природе, преведене су на 46 језика, а један од њих је и српски. Единбуршки писац и доктор медицинског права, који је и сам део живота провео у Африци, био је пре две године гост Београдског сајма књига.

- У књигама о Боцвани, о Драгоцени Рамоцве говорим пре свега као о љубазној особи, а људи то желе да прочитају - открио је Мекол Смит тада, за "Новости", део тајне светске популарности његових романа. - Воле да читају о доброти, јер за њом имају велику потребу. Зашто би стално читали о насиљу и нетрпељивости међу људима? У књижевном лику доброта је лепа, а ми лепоту морамо да бранимо, не само у књигама.

Прочитајте још: Александар Мекол Смит: Доброта је штит света

АФРИКА је у штампи и фикцији, у 20. и 21. веку, према мишљењу овог аутора, "портретисана" са акцентом на лошим стварима: грађанским ратовима, глади, економским проблемима, корупцији...

- Све те ствари представљају велике проблеме у многим афричким земљама, али чине само део слике, јер са друге стране има и много позитивних ствари у вези с тамошњом кулуром којима се можемо дивити. У афричким земљама негују се праве вредности, попут потребе да се ствари поделе са људима. Они који обилазе потсахарску Африку најчешће примећују љубазност људи. Један од предивних аспеката тамошњег живота је и афричка музика, посебно у јужном делу, где се налази Боцвана о којој пишем. Имају предиван осећај за живот и многе дивне људске квалитете.

Поводом јубилеја, у септембру ће Александар Мекол Смит отпутовати са групом својих читалаца у Боцвану, како би их лично, на месту дешавања његових романа, упознао са лепотама земље коју толико воли. И добротворна организација британског принца Харија за заштиту носорога у Боцвани, за скретање пажње на остварење свог циља, искористила је годишњицу "Прве дамске детективске агенције" и позвала да се један од угрожених носорога назове - Драгоцена Рамоцве.

ОД првог појављивања, 1998, Мме Рамоцве се као лик обрела не само у 18 романа (до краја године биће штампан и деветнаести - "Боје свих стада"), већ и у многим кратким причама, књигама за децу, радио-драмама на Би-Би-Сију и ТВ филму који је режирао покојни Ентони Менгела (касније развијен у серију на ХБО каналу).

- Ове су ме књиге привукле јер славе оно што можемо да научимо од Африке - оценио је својевремено славни редитељ. - Запад је у хаосу, јер смо ми једно неуротично друштво, окренуто само себи и похлепи. Такмичимо се стално једни против других и немамо осећај заједништва. Погледајте Боцвану и њену достојанственост, пријатељство и велико срце и схватићете да све то проистиче из односа према заједници.

Прочитајте још: Нема места хит писцима

У јесен 2015. године, у Кејптауну је изведена и музичка представа, са 12 наменски написаних песама (у стилу регеа, афричког денса, раног џеза и балада), а Александар Мекол Смит се нада да ће једног дана Драгоцена постати и звезда правог мјузикла. У част двадестогодишњице серијала, писац планира и мини-турнеју, током које ће се сусрести са обожаваоцима Мме Рамоцве у Сри Ланки, Дубаију, Аустралији, Великој Британији и Америци.

ПРОФЕСОР, ФАГОТИСТА И КАПЕТАН БРОДА

РОЂЕН у Јужној Родезији (данашњем Зимбабвеу), где му је отац радио као јавни тужилац, Мекол Смит је у Африци завршио основно и средње образовање, пре него што је отишао у Шкотску, своју постојбину, на студије права. Као доктор, а касније и професор, у Боцвани је био један од утемељивача Правног факултета. Предавао је медицинско право и на Универзитету у Единбургу, где је и данас почасни професор, а носилац је и 12 почасних доктората на разним светским универзитетима.

Потписао је као аутор више од 100 наслова, а поред белетристичких, то су и стручни радови из медицинског, кривичног и других области права. Поред тога, проучавао је шкотску историју и уметност, учествовао у изради "Велике таписерије Шкотске (пројекат за "Гиниса")". Свира фагот у "Стварно ужасном оркестру", а пре неколико година добио је и сертификат за капетана брода.