ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Бетонирање Гардоша

Недавно је представљена археолошка сензација: на локалитету античког римског града Виминацијума на пољима термоелектране код Костолца откривен је маузолеј за који се претпоставља да је припадао младом римском императору. Међутим, ова и сличне радосне вести све више су под сенком лоших, у којима се констатује да је нека археолошка локација или заштићено културно добро уништено дивљом градњом. Још горе, све чешће смо сведоци да држава, погрешним односом према културном наслеђу, доприноси његовом нестанку. Због интереса инвеститора, на нашим споменицима културе ничу урбанистички монструми, а малобројне археолошке и друге споменичке локалитете нестручно упропаштавају својим неодговарајућим пројектима режимски архитекти.

На ред је дошла последња недирнута београдска оаза: заштићени споменик културе, комплекс Гардош у Земуну. Бетонирање последњег аутентичног историјског језгра у Београду потписује архитекта Ксенија Булатовић. Како сама каже, намера је да "козметичким захватима претвори тај бисер Земуна у место где ће врвети од мештана и туриста". А за креацију градске вреве на једином преосталом недирнутом, тихом и скровитом месту у Београду побринуће се пројектовањем забетонираних површина тераса, фитнес зоном, позорницом са кровом од стакла, објектима за промоције и прославе - што је недопустиво на Гардошу! Ауторка бетонирања Гардоша већ је на сличан начин деградирала београдски Цветни трг, до те мере да је на њему чак и помен на цвеће немогућ. Али, због чега нам се ово догађа?

Због зараде моћника, уништавају се наше најквалитетније локације. А најбоље међу њима су заштићени споменици културе. Да би те локације комерцијализовали - скупо продали, моћници ангажују режимске архитекте: академике и професоре, који залажу своје ауторитете због финансијских интереса. Разарање Косанчићевог венца, Студентског трга, чак и Калемегдана врши својим непримереним, неодговорним, девастирајућим пројектима бечки архитекта и академик САНУ Борис Подрека. Његова фотомонтажа тзв. "Другог Београда на води" на Доњем Калемегдану показује где су границе инвеститорског урбанизма. Заштићену зону Кнез Михаилове деградирао је пројектом шопинг центра "Рајићева" и други академик САНУ Милан Лојаница.

Иако пре пар година гласна у противљењу пројекту "Београд на води", САНУ се није огласила поводом архитектонских заблуда своја два члана. Због свега, данас је неопходно да судови части професионалних институција па и академија покрену поступке против неколицине режимских архитеката, у најмањем да се САНУ дистанцира од грешака својих чланова. Познато је да моћници новцем манипулишу ауторитативним архитектима ради постизања свог циља. За новац, послушници пројектују како им се нареди. То се види на њиховим лошим, деструктивним, бесмисленим пројектима, дугорочно штетним за наше друштво.