Милена Дравић: Лоше доба за културу

ЊЕНЕ очи су југословенски филм, а њено лице најскупље лице српске кинематографије - изјаве Радета Шербеџије и Мире Бањац, које су обележиле овогодишњи Фестивал европског филма на Палићу, упућене су истој особи - диви наше сцене Милени Дравић.

После овација на Фестивалу у Пули, са једнаким дивљењем и поштовањем Милена Дравић је дочекана на Палићу, где јој је уручен почасни сребрњак за несебични допринос развоју фестивала. Ово признање је у правим рукама, јер је Милена уз Палићки фестивал од самог почетка, од времена које није било наклоњено култури. Она је почасна председница Савета фестивала, на чијем челу је била од 1993. до 2000. године, и први лауреат признања "Александар Лифка", за изузетан допринос европској кинематографији.

- За оних осам година рада показала сам колико ми Палић значи и драго ми је што сам после доста времена поново ту. Драго ми је да смо успели да се изборимо за фестивал и да је он сада међу најбољима у Европи. То је победа свих нас - истакла је Милена. - Када је требало да примим "Лифку" 2000. године, било је разних притисака да не добијем награду, а када смо ипак Рале Зеленовић и ја изашли на сцену причала сам пантомимом, није било тона, али заиста сам срећна што сам први носилац те величанствене награде. Имамо доста сјајних глумаца и редитеља који заслужују да добију ово признање, један од њих је свакако Пуриша Ђорђевић.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Сведочанство о филмској диви

Филм Милоша Радовића "Мали филм о великој Милени" подсетио је на њену чувену реченицу из Кана приликом доделе награде за улогу у филму "Посебан третман" Горана Паскаљевића у Кану 1980. године, да су "глумце оставили, ни сама не зна где". Милена сматра да се ни данас ситуација није ништа пуно променила:

- То траје и данас. Никад нисам била човек политике, ни члан партије, нити било ко из моје породице, а опет су ми се дешавале ствари као да сам државни непријатељ број један. Многе ствари су ми и данас недокучиве. Али не дешава се то само мени, већ и према другим глумцима постоји известан гард из мени необјашњивих разлога.

Као један од примера је и то што је за издавање монографије о њеном животу и делу изостала подршка Министарства културе, иако је она припадајући део награде "Добричин прстен", највећег глумачког признања у нашој земљи.

- Када сам 5. маја, моју и Драганову заоставштину дала као легат Југословенској кинотеци, нико се из министарства није појавио. Ја сам то поклонила свом граду и држави - нагласила је Милена.

ЕЧЕВАРИЈА: ВОЛЕЛА БИХ ДА САМ СРПКИЊА

ШПАНСКА редитељка Аранча Ечеварија (на слици), чији је филм "Кармен и Лола" приказан у Главном програму Фестивала европског филма Палић, рекла је да јој je на Палићу лепше него у Кану.

- Овде је заиста специјална енергија. Волела бих да сам Српкиња, да могу да добијем српски пасош - изјавила је Ечеварија.

Њен филм премијерно је приказан на Филмском фестивалу у Кану у програму Directors's Fortnight, и говори о љубави између две Ромкиње, а Ечеварија је идеју добила 2009. на вест о првом женском ромском пару који се венчао у Шпанији.