ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: О фудбалу и култури

После осам година одсуства са Мундијала, наша фудбалска репрезентација доживела је бруталан фијаско, а нација шок отрежњења. Иако су општепознате изузетно ниске способности нашег тима, мало ко је очекивао да ће нас национални изабраници толико осрамотити. Жалосно је да не можемо да очекујемо од наших фудбалера - "џетсетера" ни да потрче, а камоли да срцем и жаром "гину" на терену за идеале земље коју су напустили ради милиона добијених у иностранству. Видели смо да у позадини светског спектакла фудбала лежи велики новац, а да ми као сиротињска земља, ту немамо шта да тражимо. Утакмица против Косова, пардон Швајцарске, показала је политичку позадину фудбала, а ми смо понижени и на том терену. Али, какве везе имају спектакл, новац, политика и култура?

После петнаестогодишње паузе, отворен је Народни музеј у Београду. Амбициозно и скупо замишљена, свечаност отварања била је прворазредни политички скуп, трећеразредни спектакл, а најмање културни догађај. Пред званицама политичарима и тек понеким политички подобним уметником у позадини, премијерка Ана Брнабић је поручила да "нације које улажу у културу, улажу у своју будућност." Али, како Србија улаже у културу? Насупрот разочаравајућим фудбалерима који, стасавши у Србији, каријере везују за милионе евра у иностраним клубовима, наши уметници после школовања беже из земље на слепо због беде, јер у њој не виде могућност голе егзистенције.

Прочитајте још - Више од пет милиона динара за Народни музеј од грађана

Лајтмотив церемоније отварања музеја, слика Ђуре Јакшића "Девојка у плавом" и данас подсећа на трагедију великог сликара који је са бечке и минхенске академије дошао у Србију да би у њој "кречио собе и шарао зидове среских чиновника и трговаца", потуцајући се од немила до недрага. И као што треба да заћути пред животном трагедијом овог уметника који је, несхваћен, скончао у Србији као пас, тако Србија треба да се стиди што је Народни музеј чамио чак 15 година.

На трагедији Народног музеја неки су се овајдили, било баснословно наплативши бескорисне и немуште пројекте реконструкције или учествујући у растурању народног блага. Као и увек, најтеже је прошао народ, чије генерације нису виделе национални музеј. Али недопустиво је да се иста пракса расипања новца наставља и данас. Несхватљиво је да, поред стотина домаћих уметника, за прескупу церемонију отварања националног музеја буде ангажован Украјинац, фото-модел и тетовирана "врела звезда", балетан Сергеј Полуњин. Његов спот, финансиран задњим новцем сиротиње Србије, привукао је мању пажњу него светлосни ефекти на фасади реновираног музеја, због којих су посечена стара стабла на Тргу републике. Вашарска атмосфера баналних "шарених слика" на згради подсетила је на сличан домет неукуса тзв. кинеске фонтане на Славији, где млазове воде у бојама прати примитивна музика која приличи кафићима, а не градском тргу.