Станислав Живковић: Трагао сам за сликама као Шерлок Холмс

НЕ би ме изненадило да међу 140 слика које су нестале из некадашњих југословенских амбасада, конзулата и резиденција, а за којима ће трагати и Интерпол, има и највреднијих дела српских уметника.

Ово, за "Новости", каже ветеран наше историје уметности Станислав Сташа Живковић, који је до пре шест година, како каже, попут Шерлока Холмса покушавао да уђе у траг делима која су красила дипломатска представништва некадашње државе. Као представник Србије у експертском тиму за расподелу културних добара, тврди да је упозоравао како су нестала вредна дела.

- Министри и амбасадори су се смењивали, али нико до сада није хтео озбиљно да се позабави овим проблемом, као да се чекало да нестану сведоци и актери - објашњава за "Новости" Живковић. - Хрвати су покупили своје слике из Лондона, Вашингтона и Париза, однели их у Загреб и направили спектакуларну изложбу. Хрвати и Словенци, којима је припала амбасада у Вашингтону, једва су чекали да се деоба и формално оконча, па да поскидају слике наших аутора и ставе своје. Предлагао сам да се у земљу врати бар наша колекција из Париза. У њој је тридесетак слика, не зна се која је од које боља. У својим најбољим периодима радили су их, између осталих, Аралица, Челебоновић, Лубарда.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Из амбасада нестало 140 ремек-дела!

Проблеми на које је у овом својству наилазио Живковић заиста су личили на заплете из крими-романа: дешавало се да се у једној резиденцији, после одласка амбасадора, уместо Лубардине слике волшебно појавило једно друго дело, готово непознатог аутора, истих димензија! Слике су у неким представништвима инвентарисане као потрошни материјал и расходоване.

- У време када сам престао да будем члан експертске комисије, недостајало је знатно мање од 140 слика, што значи да се некима изгубио траг и у последњих шест година - наставља наш саговорник, кога је на том месту заменила историчар уметности Бранкица Димитријевић, некадашња директорка МСУ.

Када је реч о делима која су припала Србији, Живковић тврди да би од њих могла да се направи изузетно вредна, готово музејска колекција. У свим југословенским представништвима пописано је око 2.000 слика и нешто мање скулптура, а нама је припала готово половина.

- Сигурно је да је све пописано, да за све постоји документација и фотографије у боји - каже Живковић. - Ако се помиње да у некој амбасади много слика недостаје, требало би то упоредити са списковима и видети шта фали. Дешавало се да и нама неко дело прећуте, па да оно и не уђе на списак. Слике су изношене и без реверса, тако да нема доказа ко их је однео и када. Чак је и у Министарству спољних послова, када смо почели евидентирање, било око сто слика које нигде нису биле пописане.

Још у првим данима југословенских невоља, како сведочи Никола Кусовац, "ојађена је наша амбасада у Риму". Опљачкана је, по његовим речима, једна дивна стара колекција. У том здању налазила су се и четири уља Малише Глишића, чија дела су врло ретка. Из збирке "Лучић Роки", завештане Народном музеју у Београду, биле су Риму позајмљене и две слике Николе Пусена, смештене у део који је био тешко доступан икоме сем амбасадору и шифрантима. Међутим, кад је Никола Кусовац отишао у Рим да их преузме, нашао је голе зидове. О томе је обавестио тадашњег министра спољних послова Будимира Лончара, али одговор никад није добио.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БАХАТОСТ СЛОВЕНАЦА: Траже нам 200 слика, авионе и филмове!

- Био сам отправник послова у Берну од 1991. до 1994. и добро се сећама када је стигло наређење из МСП да се четири слике Лубарде, Радовића и Гвозденовића пошаљу у Београд - каже, за "Новости", дипломата Милован Божиновић. - И поред санкција, успели смо да их пошаљемо. Када сам се вратио у Београд, заинтересовао сам се за њихову судбину, али до сада нисам успео ништа да сазнам. Спискови уметничких дела који су се деведесетих година правили нису били идеални, тачније дешавало се да се преписују из године у годину без провере да ли су та уметничка добара и даље ту.

Милован Божиновић

Годинама се говорило да је највреднија слика коју је Србија добила један "Шидски пејзаж" Саве Шумановића, процењен између 200.000 и 300.000 евра, из амбасаде у Москви, али њега нема на списку највреднијих дела која су нам припала после поделе. Уместо њега, на списку се наводи Шумановићев "Мотив из околине Париза".

- Док је Бора Милошевић био амбасадор, постојала је лепа колекција, у којој је било више дела Мила Милуновића и Саве Шумановића - каже за "Новости" Јелица Курјак, бивши амбасадор Србије у Москви. - Тим на челу са колегиницом Снежаном Павловић систематично се бавио том збирком. Много слика било је у подруму, у веома лошим условима. Међу њима било је дела добрих руских сликара које је амбасада, нарочито у време НАТО бомбардовања, добијала на поклон. Нисам желела за то да преузмем одговорност, да ли је неко нешто узео деведесетих година, које су биле вунена времена. Посебно пред распад Југославије.

КОЛЕКЦИЈА Јелица Курјак, бивши амбасадор Србије у Москви, Фото МСП

ФАЛСИФИКАТИ?

ЕКСПЕРТСКА комисија је делила уметничко благо на основу фотографија, па Живковић није био у прилици да верификује право ауторство. Није му познато да ли су у српској колекцији оригинали, или се током смутних година "увукао" и неки фалсификат.