Варљиво лето које нас још очарава

ЈЕДАН од филмова редитеља Горана Паскаљевића који су наши критичари ставили на листу "сто величанствених" и прогласили културном баштином - "Варљиво лето '68.", ускоро ће имати свечану пројекцију у дигитално рестаурисаној верзији, у оквиру пројекта "ВИП Кинотека". Једна од занимљивости које се доводе у везу са изузетно режираном комедијом према сценарију Гордана Михића јесте чињеница да је она једини филм у богатој каријери Паскаљевића за који није добио ниједну домаћу награду. После премијере јануара 1984, "Варљиво лето '68." освојило је Гран-при жирија и награду публике на фестивалима у Бастији и Њу Орлеансу, Златног витеза у Москви, с великим успехом приказано је у Монтреалу, Бергаму, Монпељеу, Ваљадолиду..., али не и у Пули.

Како истиче Паскаљевић, он је доста пропатио са овим филмом.

- Пулски фестивал није уврстио "Варљиво лето '68." у главни такмичарски програм, чак га нису приказали ни у Арени, са изговором да је "некомуникативан". Са данашшње дистанце, ипак, сасвим сам сигуран да тадашњи политички полтрони нису били спремни на комедију која се подсмева комунистичком систему, у то време још увек на снази у Југославији.

Редитељ који иза себе има највећа светска и домаћа признања сећа се да је Михић прихватио да првобитни сценарио, у којем није било '68. године, оркестра Чехиња и матурског рада главног јунака из марксизма, потпуно прилагоди његовим идејама.

- То су биле и моје успомене на време када сам студирао у Прагу, па је "Варљиво лето" постало мој најличнији филм који сам снимио до тада, и поред тога што сценарио не потписујем заједно са Михићем.

Прича о матуранту Петру Цветковићу, који се у лето '68. истовремено заљубљује у више жена, углавном оних зрелих и удатих (у апотекарку, пекарку, библиотекарку, у обе ћерке председника суда, своју професорку социологије), поред сјајне режије и духовитих дијалога Гордана Михића, ушло је у антологију и по глумачким бравурама. Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Славко Штимац, као и Мија Алексић у епизодном лику деде, дали су овом филму дубок печат. А сцена и реплика "Меси сине, меси, ништа неће да ти шкоди", у којој Петар хвата за груди пекарку Јагодинку Симоновић, постала је једна од најпознатијих у југословенској и српској кинематографији.

- Ни на крај памети ми није падало да ће та наивна и невина сцена бити толико популарна. Кад год сретнем Драгану Варагић, која је играла Јагодинку, жали ми се да јој је она на неки начин нашкодила у каријери. Сада јој се јавно извињавам, али се те сцене никако не бих одрекао.

За Гордана Михића, "Варљиво лето '68." остало је једно од његових омиљених остварења.

- Публика је одмах заволела овај филм, приказан је безброј пута, и драго ми је што се нашао на списку оних који ће имати своју дигитално рестаурисану верзију. Ту је окупљена плејада великих глумаца, играла је и моја ћерка Ивана Михић, а Паскаљевић је остварио сјајну режију. Сећам се да је Слободан Новаковић, рецимо, написао изванредну критику, а људи су те 1984. излазили из биоскопа и говорили да ће "Варљиво лето" трајати бар још пола века. Знао сам да ће трајати и дуже - истиче Михић.

Маестрална Мира Бањац, која је играла Петрову мајку, "Варљиво лето" памти с великом радошћу, као и друге филмове које је радила са Паскаљевићем, јер је у њима направила праве глумачке послове. Али, и по Бати Стојковићу.

- Бата је играо Петровог оца и мог мужа Веселина, а цело снимање је протекло као да смо сто година живели као породица. Бата је, наравно, увек био командант и главни домаћин, а ми смо великодушно дозвољавали да малтретира целу породицу - каже Мира Бањац.

ГЛУМАЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ

Славко Штимац, незабораван у лику Петра, каже да је за њега "Варљиво лето" било драгоцено искуство.

- И после тридесет четири године људи јако воле овај филм, многима које познајем је и данас један од омиљених. "Варљиво лето" је, на неки начин, сведочанство једног времена, а ту је била окупљена екипа глумачких величина, Мија Алексић, Бата Стојковић, Драган Зарић, који више нису међу нама, и велика Мира Бањац. Била је част играти са њима - каже Штимац, истичући да је сцена са пекарком Јагодинком Симоновић код публике ипак остала најупечатљивија, али да он никада није изјавио да због тога не воли овај филм.