Како је рат ломио Србију

У студији "Духови круже Србијом", британски слависта Дејвид А. Норис анализирао је српску књижевност насталу током последње две деценије 20. века, у периоду када су, како каже, у њој "доминирале представе историје и рата".

- Посебно су ме занимале књиге у којима се користе аветињске и језовите фигуре у приказивању ужаса рата. Овдашњи стручњаци су писали о књижевности осамдесетих и деведесетих година, али мислим да сам први који је одлучио да се усредсреди на појаву духова и других гротескних фигура повезаних са приказивањем рата и историје у књижевности тих деценија - каже Норис, за "Новости", о делу у издању "Геопоетике", које је на српски превео са Владиславом Рибникар.

Наша књижевност осамдесетих година, по његовим речима, често се враћала Другом светском рату кроз сећања ликова и приповедача који су били сведоци тих збивања. То је проза која говори о покушајима реконструисања прошлости.

- У студији се, потом, окрећем књижевним делима деведесетих година. Сећање на рат и неразрешено друштвено насиље из прошлости бива у тим делима замењено стварношћу савременог сукоба. Проза овог периода је обележена осећањем језовитог у сликању дејства које има рат у свом разарању цивилизације и рушењу моралног система вредности у Србији, у непосредним приказима психолошких и социјалних ломова у делима као што су "У потпалубљу" Владимира Арсенијевића и "Мамац" Давида Албахарија - објашњава Норис.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Др Рудолф Хензел за “Новости”: Поруке о кривици Србије писао НАТО

У прози о НАТО бомбардовању, истиче наш саговорник, слични мотиви не само да имају своју гротескну и језовиту страну, него садрже и извесне бизарне моменте, врсту црног хумора и ироније, каквих нема у ранијим романима. Тиме се изазива смех којим се подрива страх и ужас ратног сукоба.

Норис додаје да су га у време студија у Београду посебно привукла књижевна дела Иве Андрића, Милоша Црњанског и Данила Киша.

- У Енглеској сам докторирао на романима Црњанског. Касније сам писао о делима многих аутора, попут Слободана Селенића, Светлане Велмар-Јанковић, Радослава Братића, Мирослава Јосића Вишњића и других. Свиђају ми се књиге писаца свих профила, од Добрице Ћосића до Милорада Павића. Важно је, пре свега, да су књиге добро написане и са интересантним темама - а у српској књижевности има доста таквих!

СРПСКИ ПРЕ РУСКОГ

КАДА сам био студент славистике на лондонском универзитету, руски ми је био главни предмет, али сам имао прилику да почнем да учим и српски језик. После друге године студија, провео сам годину дана на Универзитету у Београду преко међународне размене студената. Тада сам се, захваљајући мојим професорима на Филолошком факултету, заинтересовао за српску књижевност више него за руску. Када сам се вратио у Енглеску, изабрао сам да студирам српски као главни предмет - каже Норис.