Бора Ђорђевић за „Новости“: Увек се враћам великом Андрићу

ОДЛУКА Андрићевог института у Вишеграду да рокер и песник Бора Ђорђевић буде добитник Велике награде "Иво Андрић" за књигу године, збирку поезије "Пусто острво" ("Арте"), изазвала је подељене реакције у јавности. Док су једни били одушевљени, други су се питали да ли Бора Чорба заслужује награду која носи име нашег јединог нобеловца.

- Много ми је важније шта мисли један остварени песник и академик Матија Бећковић, један врхунски интелектуалац као што је господин Мухарем Баздуљ и један светски признат и познат режисер као што је Емир Кустурица, од ове квазиелите, београдске чаршије, паћеника и плаћеника - каже за "Новости" Бора Ђорђевић. - Књига ми се зове "Пусто острво" баш због таквих људи.

* Кога читате од песника, а да није Матија Бећковић?

- Много сам волео и волим поезију Бране Петровића, нормално класичне ствари од Дучића, Ракића и Шантића, Душана Васиљева...

* Које наш најбољи песник, а ко светски?

- Матија Бећковић сигурно, светски исто - Матија Бећковић.

* Када сте последњи пут читали Андрића?

- Читам га још од основне школе, никад нисам престајао. Последње сам читао "Знакове поред пута".

* Да ли је технологија удаљила младе од књиге?

- Како да не, свуда све чешће и чешће видим људе који пишу песме на мобилном телефону. То је трагедија, без оловке и папира нема доброг песника. Исто се односи и на музику. Данас сви имају једно мало гов... у које живот стане, а зове се УСБ. И све емоције, све патње и радости стану у то што кошта 150 динара. То је девалвација уметности.

* У књизи нам откривате вашу приватну, мало познату страну?

- Први пут сам се мало отворио по питању фотографија које су углавном са пустог острва.

* Мислила сам на песму о вашем псу Лари чију "каку војвода скупља у вреће и меће у смеће"?

- Она је из Дечјег циклуса, добро, ту сам мало помешао бабе и жабе. Али две дечје песме, "Слоновска" и "Беломечкећа" из мојих ранијих збирки, ушле су у лектиру, што је велико задовољство. Није ми ово прва награда коју добијам, али јесте најзначајнија и носи највеће име. Добио сам и награде "Раде Драинац", "Бранко Радичевић", једну од Дисових награда на "Дисовом пролећу" у Чачку, Витезову награду за животно дело дечјег часописа "Витез", тако да је ово неки нормалан след. Сад идем на Нобелову награду, преко НИН-ове награде, јер лакше је добити "Нобела", него НИН-ову награду.

* Разочарани сте у политику?

- Не, нисам се разочарао, оног момента кад је Воја Коштуница напустио политку, напустио сам је и ја. Али задржавам право на свој став. Он се јасно види у књизи.

* Један сте од ретких уметника који редовно наступају на Косову?

- Управо тако, видели сте слику у књизи, у Косовском циклусу, на којој носим мајицу са натписом "Косово је Србија", што је данас, у овом тренутку, јеретичка ствар.

*Хоћете ли гласати на београдским изборима?

- Свакако, гласаћу из Словеније.

- То је широк појам, култура је све то заједно. Култура је и "Егзит" и "Зајечарска гитаријада". Нажалост, држава не улаже довољно у културу. Знам то јер сам радио као саветник министра за културу. То су врло, врло мале паре и онда се за тај мали део колача отимају сви живи, међу њима и непрофитабилне организације и манифестације. А веома је важно одржати један "Нишвил" у Нишу и фестивале на локалу. Ја бих то финансирао.

* Да ли сте активни на друштвеним мрежама?

- Боже сачувај, шта ће ми то?

* Балашевић се много потресао због помињања у песми "Предејане блуз"?

- Маните то, нећу да коментаришем, само ћу да кажем да је то мало зезање на његов рачун, пошто сам ја, као што знате, већи папучић од њега. Та песма настала је по истинитом догађају и биће велика штета ако ауто--пут заобиђе Предејане, јер је то заиста култно место. Ту стају сви аутобуси и кад стану, ако се затекнем ту, обавезно следи сликање са обожаваоцима. Најгоре је кад ми се пишки, а наиђе екипа, што сам опевао у песми.

* У "Веруј само себи" говорите о ријалити епидемији?

- Не пада ми на памет да гледам ријалитије. Имају и у Словенији неку врсту "Фарме", зове се "Кметија", али је све то много пристојније него у Србији. Код нас је то доста на нивоу порнографије, а не би ме изненадило да се тамо деси и неко убиство, због гледаности.

* Како је могуће да су се ријалитији код нас толико одомаћили?

- То је нешто страшно. То је код нас замена теза. Народ бежећи од свакодневних већих проблема, којих има милион, гледа ријалити програме. То је све почело у време Слобе са "великом браћом", и симбол је отуђења. Орвел је написао "1984" где се појављује Велики Брат као лик коме се само фаца у филму види, лик који само командује гласом ужасног диктатора и веома личи на Мусолинија. То је потпуно пресликано у ријалити. Написао је још једну књигу, "Животињска фарма" се зове, где су животиње преузеле власт од људи и све су животиње једнаке, само су свиње једнакије од других. Те две Орвелове књиге, које су практично симбол отуђења, заживеле су кад нас у стварности.

* Ви сте, као Чарлс Буковски, увели улични жаргон у поезију?

- Користим псовку као стилску фигуру, никада нисам опсовао без везе, псовке ради, да привучем пажњу. Не приличи ми, једноставно да у 65. будем прост. Зато у овој књизи псовки има онолико колико је потребно.

* Шта следеће спремате?

- Управо радим музику за једну представу у Народном позоришту, коју режира Егон Савин, мој школски друг. Представа се зове "Деведесете" и лајтмотив би требало да буде о Београду деведесетих, када је једног момента град изгубио душу. Ипак, Београд је довољно велики град да ће увек задржати и душу и дух.

* На крају књиге је песма "Тестамент", јесте ли га написали?

- Нисам га још написао. То су били неки депресивни моменти које сам забележио и ништа више.

* Књигу сте посветили супрузи Дубравки?

- Да, врло је задовољна, с тим што би она избацила и оно мало псовки што ми је преостало. Највише јој се свиђа песма "Да тебе није".

* Ово је ваша јубиларна, десета књига, читаоцима "Новости" поклонили сте две песме...?

- Да, и то врло радо, издвајам "Од грешке до грешке" и "Не бацај бисере међу свиње".