Бурни живот сина Ане Карењине

ШТА би било да је Ана Карењина стварна особа, а не лик из чувеног Толстојевог романа? Од те претпоставке пошла је Весна Голдсворти (1961), исписујући узбудљив и интригантан роман "Господин Ка". Књигу је управо објавила "Геопоетика", као светску премијеру у преводу са енглеског, а у оригиналу ће се појавити у фебруару код чувеног британског издавача Chatto & Windus.

Прочитајте још: Милован Витезовић: Наш народ мора да се дозове себи

Прича се одвија крајем четрдесетих година прошлог века када се у Лондону снима филм "Ана Карењина" у коме главну улогу игра Вивијен Ли. Стицајем околности млада жена Албертина стиче поверење грофа Сергеја, за кога се испоставља да је син Ане Карењине. Он јој казује о свом животу, од дечачких дана, преко брака са Тоњом са којом је добио сина Алекса до одласка из земље у Енглеску... Рођена Београђанка, ауторка иначе од 1986. живи у Великој Британији где је универзитетски професор, пише на енглеском, а књиге су јој преведене на двадесетак језика.

Прочитајте још: Весна Голдсворти: “Солунски анђео” над Лондоном

* Шта вас је подстакло за ову изузетно занимљиву књижевну мистификацију?

- Сустигло се неколико жеља. Прва је да напишем трилогију романа из живота источних Европљана у Лондону, један савремен ("Горски"), један о избеглицама после Другог светског рата ("Господин Ка") и један из средине осамдесетих. Друга је жеља да поведем разговор са великим романима прељубе које сам годинама предавала: могао је то бити и Флобер, али Толстој ми се боље уклопио. Ради се о женама у несрећним браковима које се заљубљују у привлачније мушкарце и за то плаћају животом. Како би било да пођемо од срећног брака са неким лепотаном и причу окренемо за сто осамдесет степени? Трећа жеља била је да експериментишем са енглеским језиком - у роману нема ниједне речи која је ушла у употребу после 1947.

Прочитајте још: Деспот добио "Казанову"

* Ово је и прича о судбини белих Руса који су, бежећи из своје, у новој земљи тешко хватали корена, увек маштајући о повратку.

- У роману се укрштају две приче. Једна о француској Јеврејки која жели од Француске да побегне што даље. Друга о белим Русима, укључујући и Аниног сина Сергеја, који тридесет година мисле да ће се вратити кући, да револуција само што није пропала. Сада често журимо да узмемо западне пасоше, они су пак деценијама живели са неким привременим папирима, тако су бирали, као да би узимање новог држављанства представљало пораз свих идеала.

* Кроз роман се провлачи питање шта је важније: бити грађанин света или припадник једног народа?

- Роман заправо на то огромно питање одговара животима својих јунака. Францускињи Албертини је и Европа тесна, она би да побегне у нови свет, преко океана. Њен муж, Енглез, официр, је - парадоксално - прави Европљанин иако потиче из породице која је дубоко везана за Индију и за Британску империју. Тај моменат је посебно занимљив сада када Британија излази из Европе. Руси млађе генерације школовани на Острву желе да се потпуно поенглезе. Сергеј Карењин је до сржи Рус и неће да буде ништа друго иако те његове Русије више нема. Бог ће га знати ко је од њих најсрећнији, ко најмирније спава.