Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута

Миљана Краљ

15. 10. 2017. у 17:30

Министар културе и информисања : Према Уставу српски има једно писмо, живот то често искриви. Нисмо задовољни нивоом доброг укуса у нашим медијима

Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић Фото П. Митић

СЛЕДЕЋЕ недеље, на дан када би требало да се пред Владом Србије нађе Нацрт стратегије културног развоја, о коме се у посlедње време и жучно расправљало у јавности, једна ставка из њега већ ће бити испуњена: 20. октобра биће отворен Музеј савремене уметности.

- Влада и Министарство културе испунили су своја обећања када је у питању Музеј савремене уметности, после предугих десет година чекања, а потпуно самоуверено могу да најавим отварање Народног музеја у јуну следеће године - ово у разговору за "Новости" истиче Владан Вукосављевић, министар културе и информисања. Као још једно испуњено обећање дато на почетку мандата наводи и то да се у нашим установама културе више не управља из в. д. стања (изузетак је МСУ, који је био у реконструкцији).

* Једна од најважнијих ствари у стратегији која сада улази у процедуру, јесте да држава повећа издвајања за културу. Како ћете се изборити за више новца?

- На листи земаља из Европе, ми смо практично при самом дну, имајући у виду да се из буџета одваја свега 0,68 одсто. Ако се узме у обзир да се то односи и на информисање, онда се за културу одваја око 0,4 процента. Препорука Унеска, за све земље света, јесте да минимална издвајања из БДП-а буду један одсто. Морамо врло брзо да се приближимо тој суми, зато што се показало да је, без обзира на економску снагу земље, то неопходан минимум за одржавање и развој културног живота у једној држави. Предложили смо, зато, постепено повећање од 0,1 одсто годишње. У наредних десет година то је прихватљиво и одрживо. И што се нас тиче, око тога не може бити компромиса.

* Један од најважнијих концепата стратегије јесте заштита језика и писма?

- Сматрамо да су језик и писмо основно идентитетско питањe једне културе, и да то није случај само у Србији, нити је само став Министарства културе и информисања, већ нешто што важи за све модерне државе. Култура говора се мора побољшавати, мора се ширити култура читања квалитетне литературе, језик мора бити додатно стандардизован, морају се радити нови речници.

РАЗУМАН ПРЕДЛОГ "НОВОСТИ" * ШТА ће се десити са иницијативом "Новости" да листови који излазе на ћирилици буду ослобођени ПДВ-а? - То је иницијатива која се наслања на опште принципе које афирмише Министарство културе и информисања. Размислићемо о томе да ли је то баш тај износ или неки други, да ли пореске олакшице треба да буду симболичне или значајније. То је ствар за једну посебну скупштинску расправу, али сматрамо да је то једна разумна мера за очување и афирмисање употребе ћирилице.

* А када је реч о писму?

- Сматрамо да је српско писмо ћирилица, стицајем различитих околности, а ја искључујем теорију завере, у јавном простору све мање и мање у употреби. Ћирилица је један од основних израза културе и традиције нашег народа и Вукове језичке реформе. Уколико би се наставио овакакв тренд њеног некоришћења, због различитих разлога: духа времена, доминације енглеског језика, развоја индустрије забаве, интернета, па самим тим и веће употребе латинице, прети опасност да практично буде истиснута скоро сасвим из јавне употребе. Приватно коришћење писма је потпуна слобода сваког појединца. Ми сви знамо латиницу, тако ће и остати и тај двофонетски капацитет једног народа је предност. У стратегији смо предложили неке мере како би се ћирилица више користила. Оне нису рестриктивне, нити уперене против латинице. Подстицањем свести и пореским олакшицама ћирилица би могла да се очува као писмо у употреби. Нећемо је наметати силом, јер је реч о симболичким, стимулативним мерама.

* Ћирилица је заштићена и Уставом, зашто су потребне додатне мере?

- Постоји у нашим прописима дистинкција преузета из бивше СФРЈ, где се прави разлика између језика у службеној и јавној употреби, па смо дошли у ситуацију да се тумачи како српски језик има два писма. Не, српски језик има једно писмо, тако пише и у Уставу, али живот често искриви оно што се прокламује. Дух времена је утицао да ћирилицу потисне латиница, што није добро за култутно наслеђе и идентиет. Наш народ је био расут на различитим подручјима током историје, било је ту културолошких разлога, али и окупационих мера. Латиница је први пут у једном ширем, званичном смислу ушла у Србију и Београд 1915. приликом аустроугарске окупације. Сви окупатори су као једну од првих мера уводили забрану употребе ћирилице, што се десило и у НДХ, јер су тиме нападали идентитет и осећај историјског континуитета нашег народа.

* Идендитет културе чине и националне институције, а неке од њих иако су заштићене и посебним законима, као СКЗ, боре се за опстанак?

- У нацрту стратегије предложили смо читав сет промена и доношења нових закона и низ промена постојећих прописа, кроз подзаконске акте, или корекције постојећих закона. У садашњој законској структури постоје установе културе чији је оснивач република, док су СКЗ и још неке регистроване по закону о задужбинама, или неким другим прописима и онемогућени смо да их финансирамо, осим на програмски начин. Међутим, направили смо један успешан преседан, правилно тумачећи капацитет који закон пружа и од ове године Министарство културе помаже на месечном нивоу Коларчев народни универзитет, са око 500.000 динара, за текуће материјалне и инвестиционе трошкове. По сличној основи мислимо да нађемо решење и са СКЗ и још неке традиционално важне установе кулуре.

* На критику у јавности наишло је недавно и одвајање новца из буџета за филм који Рејф Фајнс снима у Србији...

- Мислимо да је то инвестиција, а не трошак, зато што закон о кинематографији као стратешки интерес у овој области наводи помоћ продукцији и домаћих и страних филмова у Србији. На предлог Филмског центра Србије, установе културе којој припадају све надлежности везане за продуцирање филмова, обратили смо се Влади, која је правилно реаговала и омогућила ову помоћ из текуће буџетске резерве. Београд је морао да уђе у трку са Будимпештом и посебно Прагом и постане пожељна дестинација за продуценте. О износу се може увек дебатовати. Тај филм кошта око 13 милиона евра, а износ који је наша влада одобрила је око 3,8 одсто његовог буџета.

СПОМЕН-ПЛОЧЕ * ХОЋЕ ли Министарство културе учествовати у враћању три спомен-плоче - Слободану Селенићу, Антонију Исаковићу и Мићи Поповићу, скинуте са зграде на Студентском тргу 19, а својевремено подигнуте у заједничкој акцији са "Новостима"? - Апсолутно ћемо то помоћи. Сви велики европски градови, Беч, Париз, Берлин, Будимпешта, Лондон, крцати су таблама на кућама у којима је чак и годину дана живео неки великан. То је нешто што ти угледници заслужују и Министарство културе је апсолутно спремно да то помогне и подржи.


* Када је у питању међународна културна сарадња, ово министарство се одлучило за отварање културних центара...

- То је један од наших приоритета. Културна политика и дипломатија постале су снажан алат на глобалној сцени. Први резултат те наше концепције је да ће до краја године бити отворен Српски културни центар у Пекингу. Затим имамо у виду Москву, Берлин као културни центар Европе, а размишљамо и о неколико других градова. Морамо да идемо у корак са светом. Сви наши суседи наступају веома активно у пољу међународне културне политике, Мађарска има 20 културних центара, Бугарска 15, не смемо да каскамо.

* На почетку мандата били сте врло резолутни када је у питању присуство кича и шунда у нашим медијима...

- И даље сам, још више.

* Али и тога је све више. Шта кочи могућност да се боље стане на пут контаминацији јавног простора?

- Добар део одговора на то питање се састоји у темељнијем и доследнијем спровођењу овлашћења која имају медијска регулаторна тела у складу са законом. Наследили такво законско решење које је стандардно у Европи, да министарства административним мерама не утичу на правила у медијима, већ да то чине регулаторна тела. Склон сам да оценим да она не користе увек све своје капацитете. Када је реч о штампаним медијима, Министарство, што је добро због опште демократичности друштва, такође нема могућност да утиче на садржај. Али када су у питању употреба скаредног језика, порнографски и други недопустиви садржаји, то је омогућено регулаторним телима. Нисмо задовољни нивоом доброг укуса и естетским и другим садржајима у медијима, али то са собом носи слободно медијско тржиште.

* Да ли је незахвално бити министар културе у Србији?

- Јесте.

* Зашто?

- Када би било више новца, ствари би биле у извесној мери релаксираније. Али није све у новцу, ми се као и неке друге земље налазимо у хибридном систему: постоји с једне стране наслеђе претходих времена у којима је држава поглавито финансирала пројекте у култури и модел по коме се она потпуно повлачи и препушта је тржишту. Ми смо ни тамо ни овамо. Тржиште не сме да буде главни фактор арбитрирања у култури, а с друге стране, држава није у стању све да финансира. Настао је један двоглави модел, и управо та ситуација доводи до стварања интересних група у култури. Није лако бити министар културе, а нарочито информисања у Србији, али то је један часан посао, захтева много труда и човек има за шта да се бори. Посао јесте тежак, али га ја уз максималан труд и велико задовољство, упркос свим потешкоћама, обављам докле год будем у прилици да га обављам.

ОБОГАТИТИ КУЛТУРУ СЕЋАЊА

НАША кулура сећања би могла додатно да се обогати и подстакне кроз споменiке, не само великанима из културе (у Београду их немају Милош Црњански и Данило Киш) већ и историјским личностима, сматра министар Вукосављевић:

- Споменик смо остали дужни Дијани Будисављевић, која је спасла више од 7.000 деце из Јасеновца и Јастребарског и тиме учинила један од највећих подвига у току Другог светског рата - објашњва наш саговорник. - Ако ћемо доследно да спроводимо принципе културе сећања, чини ми се да би требало размислити да се неком улицом барем одужимо и Благоју Јововићу, за кога мало људи зна. Јововић је Србин из Црне Горе који је у Буенос Ајресу извршио атентат на Анту Павелића, од кога је умро две године касније у Мадриду. То не би била похвала атентату као начину борбе, већ храбрости да се највећи крвник српског народа суочи са праведном казном, ако то нису могле да ураде државе, Југославија, Аргентина или Шпанија. Његовим чином задовољена је људска и божанска правда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (24)

Profa.

15.10.2017. 17:57

Krajnje je vreme ds se ćirilica vrati na svoje mesto gde pripada, sli će biti teško jer svi znamo koko je to kad ti drugi komanduje a nije pravoslavac. U svim grafovima sve relklame i firme su ispisane latinicom, a i reprenzatacija nosi dresove na kojima piše srb latinicom,.

Вуковац

15.10.2017. 18:04

Министар је у праву али предложене мере још увек не решевају суштину проблема који потиче од учења неуставне Гајеве латинице у другом разреду основне. Није лоше учити и Гајеву латиницу али то може бити у вишим разредима основне ако је уопште и потребна поред обавезне енглеске латинице која решава све технолошке изазове модерног доба. Ипак хвала Министру на труду за косметичке промене. Боље ишта него ништа.

uhapsite semafor

15.10.2017. 18:10

e moj vuce karadzicu el citas ovo?pazi cirilica a ne azbuka!vuce karadzicu sada ce neka fukara da uvede cirilicu ili kirilicu a ti brale koji si nam ostavio ovo sveto pismo azbuku okazalo se da je to onako iz fola uradjeno!

Lex

15.10.2017. 18:33

Сва правна лица регистрована у Србији морају користити искључиво ћирилицу . Ко жели да истакне назив фирме само на енглеском да плати 2000 евра годишње (јер енглески језик није службени у Србији). Од тог новца обновити школске библиотеке у Србији. Српски пасош и лична карта морају да имају исписане податке на српском и енглеском (једно испод другог као нпр. у Грчкој). Све што има везе са саобраћајем и туризмом дозволити паралелну употребу српског (ћирилица) и енглеског.

Косово је Србија, бре!

15.10.2017. 18:45

Да је то једина ствар где крши Устав Србије...

Душан Вуковић

15.10.2017. 18:51

Да,иницијатива"Новости" да листови који излазе на ћирилици буду ослобођени ПДВ је ИЗВАНРЕДНА!!!Спасоносна!Есенцијално битна за очување идентитета овог народа!

Д. Збиљић

17.10.2017. 11:51

@Душан Вуковић - Сами системско решење у једнописму српског језика (као у сваком другом језику) одстрањује проблем нестајања ћирилице. Све друго је поступање изван света, и ништа не решава. Кад би то вредело, тако би радили и сви други. А сви други системски решавају питање свога језика само на свом писму. Једино је то корисно за српски народ и за идентитет Срба и њихове културе.

СССС

15.10.2017. 18:55

Само проверите колико људи пише латиницом на интернету иако имају ирилицу и све ће вам бити јасно. Јуче сам видео текст једног првака написан тим писмом...

nela

15.10.2017. 19:04

Pa ,ministar je najodgovorniji za upotrebu cirilice u svim oblastima ! Mi cekamo sta ce on da uradi !!

СРБИЈА-РУСИЈА,НИКАД НАТО БРАТИЈА

15.10.2017. 19:13

Ако се ово зове иоле некаква "држава" то може да спречи,само се бојим да се зове банана.

Jedаn od Vukovа

15.10.2017. 19:17

Потребна је само жеља и самосвест прво свих који представљају државу и народ а онда и сам народ. Гледам масовно и ови који су као самосвесни и даље пишу хрватском латиницом. А данас је тако лако преко ел. медија било које врсте писати својим писмом.

strelok

15.10.2017. 19:28

Не могу да поднесем када наши „језичари” тврде да је предност то што имамо два писма. Предност можда некоме јесте, али нама као народу никако није. Трајно стање језичке и друштвене шизофреније. Латиница (и то не енглеска или било која друга, већ ова „српска”) је ЈЕДИНИ узрок изумирања ћирилице. Бугари, Руси, Украјинци, Белоруси имају једно писмо, ћирилицу, и код њих проблем овакве врсте не постоји ни у ендемском облику.Ћирилица је њихово исконско и једино писмо и самим тим не може бити потиснута

Dubravka

15.10.2017. 19:47

Nije lagodno biti ministar kulture kada niste kompetentni za bavljenje kulturom i kada su sve vase odluke ili administrativno ili finansijski motivisane. Bilo bi pristojno da za sve sto niste do sada uradili, podnesete ostavku. Jer,pre svega ste forsirali nacionalni kic.

Jovan

15.10.2017. 20:22

Sad se vadi na regulatorna tela a obecao je da ce ukinuti rijalitije. Ostavka ili smena, birajte opciju.

Никола Милованчев

15.10.2017. 20:36

Потискивање ћирилице је не само "искривљавање", већ и много горе - управо сулудо одрицање од свог идентитета и културе. Пољаци не могу да себи приуште два писма; ни Руси, Италијани, Шпанци, Французи, Јапанци, Маџари, Кинези, Грци, Словаци итд. Нико сем Срба ?! До пре 100 година (1918) су Немци и Аустријанци још чували готицу али су онда видели да не могу да граде пословање државне управе, идентитет и културу на два писма. Г. министар би морао да устраје и одлучно брани уставни положај ћирилице.

Marko

15.10.2017. 21:32

Sta ce se promeniti ako sutra svi budemo pisali cirilicom? Hoce li ovaj narod biti pismeniji, hoce li ovaj narod prestati da baca smece u reke i potoke, hoce li ovaj narod prestati da se svercuje, podmicuje i krade?

Jasminka R.

15.10.2017. 22:30

Inistirajuci na cirilici na ovaj nacin, vi zavadjate gradjane medju sobom. U krajnjoj liniji, mozete se baviti cirilicom izvan price o strategiji, koja vam nista ne valja. Nestrucno,konfuzno napisana, kao i vasi nastupi u javnosti.

Brankica

15.10.2017. 22:33

Ministar koji rasipa nas novac na strane filmove,otvaranja rekonstruisanih muzeja...Vodi katastrofalnu kadrovsku politiku, drzi govore koje ni sam ne razume. Goreg ministra kulture nismo imali.

Bojan

15.10.2017. 22:37

Podrska inicijativi za smenu ministra Vukosavljevica, zbog devastacije sfere kulture i gusenja svake slobode misljenja i u kulturi i u medijima.

Sara

15.10.2017. 23:26

Ovaj zastupa neku sizoidnu poziciju: od digitalizacije do cirilice. Hajte vi,lepo,u penziju, dok je vreme. Ne naturajte svoje prepotopske ideje mladim narastajima. Do vidjenja.

Crveni karton

16.10.2017. 22:20

Manevar sa cirilicom ocito treba da maskira problem nenamenski potrosenog novca gradjana na Fajnsov film o baletu. Budite uvereni da ovo nece proci neispitano.

novinarsko pitanje

17.10.2017. 17:30

A da priupitamo ministra da li su novac na konkursu za kulturu dobile Asocijacija za oružje Srbije i Nova srpska desnica? Da li smo u ratu?