Трећина факултета у спору
05. 10. 2017. у 16:18
Агенција за реституцију старом власнику признала право својине на здању ФЛУ. Димитрије Пецић: Била би огромна штета да део ове зграде добије другу намену

Фото З. Јовановић
ОСАМ деценија већ крај променаде у Кнез Михаиловој улици, испред Калемегдана, препознатљив је по згради Факултета ликовних уметности. У здању, које излази и на Париску и на Рајићеву улицу, школовали су се сликари, вајари, графичари, који су обележили 20. век, стварали историју југословенске и српске уметности. Једна трећина зграде коју ФЛУ користи од свог оснивања 1937, баш у години јубилеја, могла би у реституцији да буде враћена Михаилу Маринковићу из Шведске, наследнику бившег власника.
Решењем Агенције за реституцију, њему је још 2015. утврђено право својине на идеалном делу (једна четвртина плус једна дванаестина) стамбено-пословне зграде у улицама Кнеза Михаила 55 и Париска 16, али су Државно правобранилаштво и адвокат ФЛУ, Дејан Капус, уложили жалбу Министарству финансија. У мају ове године та жалба је одбијена, а правобранилаштво је покренуло управни спор, да би оспорило такву одлуку. Факултет није узет као странка у спору.
- Нико на факултету нема ништа против реституције, напротив. Сматрамо, међутим, да наша установа услед своје традиције заслужује да остане на овом месту, а да се наследницима исплати надокнада, за шта постоје законске могућности - каже за "Новости" Димитрије Пецић, декан Факултета ликовних уметности. - Била би огромна штета да део ове зграде добије другу намену.
Према Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, наиме, управо је предвиђено да се од враћања у натуралном облику, уколико би то ометало њихов рад и функционисање, изузму непокретности које служе за образовање и културу. На овој централној адреси ФЛУ (настава се одвија још у четири простора) тренутно су смештени деканат, библиотека, администрација, кабинети и учионице за теоријску наставу и поједине класе сликарског одсека.
Галерија ФЛУ у Кнез Михаиловој

Посебан културолошки значај, истиче Пецић, имају њена два изложбена простора: Галерија ФЛУ (у Кнез Михаиловој) и Галерија Института за графику и визуелна истраживања "Академија" (у Париској улици).
- У простору у коме се изводила настава вечерњег акта, 1979. године, када је декан био професор Раденко Мишевић, отворена је галерија, у којој сада не излажу само наши студенти и професори, већ има програм запажен у ликовном животу Београда - објашњава Пецић. - Центар за графику има и велику радионицу, а од 2001. организује и међународни пројекат "Београдски сусрети".
Традиција на ФЛУ је и да сваки професор који одлази у пензију остави факултету једно дело, па је тако годинама стварана и изузетно вредна збирка, истиче саговорник:
- Постоји идеја да се од те збирке, у овој згради, оснује музеј ФЛУ - открива Пецић, додајући да би у фонд музеја ушла и колекција од 70.000 до 80.000 радова на папиру, студената и професора Графичког одсека. - Тај музеј би био значајан за наш град, управо због места на коме би се налазио. Зграда не би губила своју основну образовну намену, већ би музеј био у једном њеном делу.
Центар за графику и визуелна истраживања "Академија" у Париској улици

Користећи осамдесет година, готово непрекидно (уз паузе од неколико месеци током рата) у почетку делове, а потом и цео овај простор од 1.500 квадратних метара, факултет је од почетка био његов закупац, наводи саговорник. После Другог светског рата зграда је национализована и у власништву је државе.
Због начина на који је пројектована, тешко је замислити како би се сада, исправљањем историјске неправде, могла наследнику вратити једна њена трећина. Да ли ће то бити галерије које излазе на улицу, библиотека, или студентске класе? На потезу је држава.
ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ
ЗГРАДУ са дућанима у приземљу и станом на првом спрату, за адвоката и вицегувернера Народне банке Марка Стојановића, пројектовао је 1889. архитекта Константин А. Јовановић (син нашег првог фотографа Анастаса Јовановића). Једно време у њој је био аустроугарски конзулат у коме је Србији 1914. предат ултиматум црно-жуте царевине.