Група уметника окупљених око Иницијативе: Нисмо грађани другог реда

УМЕТНИЦИ су дискриминисана категорија грађана, у поређењу са, рецимо, спортистима, па чак и запосленима у култури. Није поента да тражимо више новца, иако је издвајање из буџета за културу срамотно мало, већ да држава не шаље поруку да јој не требамо. Понижавајуће је да деценијама убеђујемо грађане да су им уметност и култура потребни.

Ово за "Новости" каже Аница Вучетић, члан неформалне групе ликовних стваралаца "Иницијатива", која више од десет година указује на проблеме са којима се у транзиционој тржишној џунгли сусрећу самостални уметници, али и друге аномалије унутар еснафа и кулурне политике уопште.

И њихова последња иницијатива односи се на стање у УЛУС-у, тачније, тврде да актуелно руководство крши статут удружења. У недавно издатом саопштењу износе: да три године није одржана годишња Скупштина (према статуту, управа је обавезна да је одржи најмање једном годишње), да нису допуњени органи и тела УЛУС-а, да председник Управног одбора не информише чланство о раду УО, да се записници УО не постављају на сајт.

Наглашавају и да самостални уметници нису обавештени о одлукама од битног значаја за остваривање статуса, да чланство УЛУС-а није обавештено ни о судским споровима који су изгубљени и којима се поништавају одлуке скупштине. Управа се, кажу, неодговорно односила према атељејском фонду и већ три године није организовала конкурс за расподелу упражњених радних простора.

- Они који воде удуржење доводе га у опасност да изгуби репрезентативност - тврди за наш лист Драгослав Крнајски. - Ако не поштујете статут, кршите и одредбе закона о удружењима. Али, није транспарентна ни процедура по којој се бирају изложбе. Овакав начин рада води ка томе да УЛУС у једном моменту буде стављен под знак питања.

Велики је проблем, сматра Крнајски, и што удружење није урадило више на сарадњи са градом Београдом, како би се обезбедили радни простори за уметнике. Иако много мање него у ранијим временима, тврди, атељеи постоје, како на општинском нивоу, тако и на градском (на Старом сајмишту, Косанчићевом венцу...).

- Сведоци смо били, прошле године и једног неуспелог покушаја да се ти простори у УЛУС-у поделе испод жита, мимо јавног кокурса, на основу неких старих ранг - листа - наставља саговорник, истичући да је у главном граду пре петаестак година евидентирано 150 атељеа којим могу да располажу УЛУПУДС и УЛУС, а само у Удружењу ликовних уметника има 2.600 чланова. - Проблем је и у Секретаријату за културу града, који је скинуо сваку одговорност са себе и уместо да води рачуна о фонду атељеа и залаже се за нове просторе, то је потпуно препустио Пословном простору, који нема никакв однос према уметницима.

Суочени са катастрофалном позицијом ликовних стваралаца, чланови "Иницијативе" су, објашњава Марија Денков, потпуно свесни значаја репрезентативног струковног удружења у решавању нагомиланих проблема, а на питање размишљају ли о формирању новог удуржења, одговара:

- Ми већ имамо УЛУС, репрезентативно струковно удружење са традицијом од готово једног века и искуством уређеног удруживања у циљу општих интереса струке и не размишљамо о оснивању неког новог, другачијег удружења, већ се залажемо из петних жила за системско уређење УЛУС-а по мери и за интерес савременог ликовног ствараоца у остваривању елементарних права која су уовом тренутку ускраћена.

Истовремено, истиче Денков, сматрају потпуно неприхватљивим сваки вид приватизације Удружења, увођење политике и политикантства, верског и националног етикетирања, шиканирања уметника који мисле другачије, који се противе свакој врсти цензуре и доследно траже поштовање Статута и легално пословање УЛУС-а.

- Такво удружење би било примерено уређеној држави са уређеном културном политиком и у пуној функцији својих чланова, актуелних стваралаца, хроничара времена у коме живимо - закључује Марија Денков.