Милан Гутовић: Они су озбиљни, а земља смешна

ОД следећих избора очекујем победу оних који никако не би смели да победе. А за њих ћу гласати и ја. Одаћу вам тајну за ваш јубилеј: у питању је црна магија, враджбина и чарка. Јер, они за које ја гласам обавезно изгубе!

Овако, у свом препознатљивом стилу, шеретски почиње разговор за наш лист Милан-Лане Гутовић, првак Народног позоришта, популарни Шојић у петом серијалу Синише Павића, непревазиђени мајстор кабареа, ТВ водитељ и аутор кратких хумористичких форми, однедавно и домаћин ријалити програма...

Духовито, бритко, понекад песимистично (па и резигнирано) Лане воли да каже да паметном савет не треба, а будали - не вреди. Зато он не даје савете већ примере, а готово да нема бољег примера за време у којем живимо од његовог телевизијског јунака.

* Шојић се први пут појавио у филму "Лаф у срцу" још почетком осамдесетих година прошлог века. Јесу ли се "шојићи" мењали у ове три деценије?

- Променили су само терен на коме делују. Док је држава била озбиљна деловали су на нивоу предузећа, данас делују на нивоу државе.

* Кажете да је то запрепашћујући лик без иједне позитивне особине, па ипак је симпатичан публици. И наша политичка сцена пуна је "запрепашћујућих ликова" који опстају упркос свему?

- Само похлепа за влашћу и новцем у себи садржи објашњење за то. Кад би такви ликови наше политичке сцене били маргинални, били би смешни, а наша земља озбиљна. Али, ти "духовити" типови воде земљу, па су они озбиљни - а земља смешна.

* Верујете да је нашем народу дошао крај, као да не жели да живи даље. Шта га је довело у такву малодушност и безнађе?

- Ако не залазимо сувише у прошлост и анализирамо само последњих неколико година, видимо да се догодило толико трагедија и унижења нашег народа да би сваки оптимизам подсећао на идиотизам! Из једног идиотског решења вођени смо у други, па тако редом. Што је најгоре од свега, долазе избори на којима ће се исти и слични кандидовати за места на којима су већ показали страшне резултате. Обичан човек не види никакав излаз. У ствари, види га, али то није демократски него "хулигански" начин решавања проблема.

- Србија не устаје док је неко не пробуди. И то буђење касније и наплати. Показало се да ни 27. март није био спонтани протест народа против нациста већ организовани перформанс енглеске обавештајне службе. Ево, и данас Србија чека неке нове уметнике политичких перформанса, не би ли у читанкама могла касније сама себи да честита на храбрости што је "злотвору стала за врат".

* Истичете да неће бити опроштено бесрамно богатима у овако сиромашном народу. Ко ће да им суди, кад се такви ни Бога не боје?

- Нико! Богати ће увек бити богати и нико им ништа не може. Ни до сада им није нико судио. Млади и зелени богаташи падају, зрело богатство опстаје. Уосталом, израз "бесрамно богат" код нас се односи само на оне бесрамнике који нису у владајућој коалицији.

* Јавно кажете да презирете колеге који прихватају улоге у којима се њихов народ приказује као злочиначки. Јесте ли усамљени у том ставу?

- После толико "уметничких" награда додељених на муфте, да би се новац на легалан начин дао онима који прате жеље својих господара, после толико интервјуа у којима је Србија легално пљувана, коначно, после толико стотина година затвора за хероје који су доспели до Хага - број људи који мисле слично мени је поражавајући...

* Кад смо код јавности, недавно сте заиграли у представи која се зове "Јавна личност". Шта мислите о данашњим јавним личностима и постоји ли још нешто што се зове јавно мњење?

- Јавне личности су последица јавности друштва. У тајним друштвима нема јавних личности. Терет славе који прати такве мученике, била је тема овог комада. Под "теретом славе" подразумевам подилажење јавности која тражи ту врсту људи, а такви то своје подилажење могу да поднесу. Али, тема представе је шта се дешава са онима који то не могу. Иначе, то што ми имамо није јавно мњење него метеж изазван агонијом јавности која не зна како и на који начин да мисли. Е, тој агонији се понекад тепа, називајући је демократијом.

* Домаћин сте у једном ријалити програму. Горки каже да се не може седети у соби пуној дима, а мало тог смрада не понети са собом... Да ли вам се чини да сте се и сами "контаминирали"?

* Посматрали сте људе (међу њима и своје колеге) у затвореном простору и специфичним околностима. Јесте ли открили нешто ново о људској психологији?

- Схватио сам да новац који добијају и није толико велики, колико се чинило да јесте кад су улазили. Из њиховог понашања читао се напор достојан туге да остану нормални и своји... Док ово причам, присећам се једног наркомана који је рекао да је са дрогом почео да би се дигао изнад осталих, а да је сада узима само да би био раван другима. Јадни су ти, "ријалити наркомани"!

* У слободно време радо пецате у Крчедину. Колико често себи приуштите тај ужитак?

- Мислим да ћу синовима и себи причинити то задовољство, без обзира на обавезе. Знам да за то треба слободног времена, али слобода се поклања или отима. Ако ми је не поклоне - отећу је.