Штитаста жлезда: Чвор је знак упозорења

БОЛЕСТИ штитасте жлезде у великом броју случајева откривају се случајно. Ово обољење, у раној фази не одаје никакве симптоме, па поремећај у њеном раду жене открију обично након ултразвучног прегледа дојки. Да имају тегобе са штитном жлездом, мушкарци већином сазнају после посете кардиологу због убрзаног рада срца.

Да би се потврдила сумња на обољење ове важне, функционалне жлезде, морају да се склопе све дијагностичке коцкице: ендокринолошки и ултразвучни преглед, лабораторијске анализе, пункција... До коначног утврђивања дијагнозе некад прође више недеља, чак и месеци. Иако се болест развија споро, некад и по неколико година, повећање броја оболелих намеће потребу за јединственим центром у којем ће се у краћем року обавити сви прегледи везани за штитасту жлезду.

- Повећаном броју оболелих допринела је највише побољшана дијагностика, и откривање поремећаја у раној фази. Једна трећина жена у репродуктивном добу има чворић у штитастој жлезди, а да то не знају. То су жене које нормално живе и не жале се ни на какве сметње - каже у интервјуу за „Новости“, професор др Зоран Анђелковић, ендокринолог у поликлиници „Интертим“, стручњак који је десет година био начелник Клинике за ендокринологију на Војномедицинској академији.

* Којом дијагностичком методом се најраније може открити неправилност у раду штитасте жлезде?

- Ултразвук је неприкосновена метода у откривању поремећаја функције штитасте жлезде, јер има неколико могућности: може да открије промене велике само два милиметра, и способан је да види прокрвљеност свих делова ткива штитасте жлезде, што је важан параметар за откривање болесне жлезде.

* Какве промене открива ултразвук?

- Оне могу да буду двоструке: жлезда може да буде дифузно измењена, односно да је цела увећана, или да у њој постоје чворићи. Осим тога, треба да се утврди да ли је болест променила функцију жлезде, односно да ли је снизила, повисила функцију или ју је само морфолошки променила.

* Којим методама се то открива?

- То се сазнаје на основу нивоа тироидних хормона или нивоа хормона ТСХ, који нам индиректно говори каква је функција штитасте жлезде. Ако постоји сумња на аутоимуне болести штитасте жлезде, онда се одређује ниво одређених аутоантитела, а ако постоји нодусна промена, онда тражимо маркере за евентуални тумор.

* Шта се дешава када се открије чвор?

- Да би се добила права слика чвора, потребно је урадити ултразвучни преглед. Тако се сагледава његова природа, да ли је доброћудан или злоћудан. Обично се сматра да су велики нодуси опасни, а они мање величине да су бенигни. То веровање није сасвим тачно. Величина нодуса не говори о његовој природи.

* По чему се, онда, препознају малигни чворови?

- По њиховој структури. Ако је структура мање ехогена од околног здравог ткива, такви нодуси носе мању опасност од злодућних промена. Ако чворић није јасно ограничен према околном ткиву, ако је граница између чвора и здравог ткива „нарецкана“, ако он ураста у здраво ткиво, то увек буди сумњу на нешто лоше. Затим, ако у чворићу постоје калцификати, нарочито они ситни, или ако у „суседству“ постоје увећане лимфне жлезде, и то је знак за сумњу. И, ако у нодусу постоји већа прокрвљеност него у здравом ткиву, то умногоме повећава сумњу на малигну творевину. Има још један важан знак: ако је нодус виши него што је шири, то без обзира на његову укупну величину сугерише да тај чвор носи малигни потенцијал.

* Шта ако постоји сумња на малигнитет?

- Онда се ради аспирација танком иглом. То није биопсија, већ се танком иглом узима узорак ткива, па се утврђује да ли постоји одступање од уобичајеног изгледа ћелије. Ако постоји, онда се уклања цела штитаста жлезда, а ако нема, онда се стање прати. На срећу, око 93 одсто нодуса су доброћудне природе.

* Шта се крије иза увећане штитасте жлезде?

- Свако увећање штитасте жлезде означава се као струма. Она може да буде различита, а најчешће се иза дифузних струма крију аутоимуне болест штитасте жлезде. Она може да има појачану или снижену функцију, познатију као хашимото. И док старији најчешће пате од појачане функције, код млађих се већином јављају аутоимуне промене жлезде.

* Шта је окидач за такву аутоимуну активност?

- За све је битна генетика. Томе могу да допринесу и недовољан унос олиго-елемената, узимање лекова за аритмије који садрже пуно јода, трудноћа, хепатитис...

* Како се препознаје успорен рад жлезде?

- Болест ће се препознати кад се у бази врата јави увећање, или се открије ултразвуком, јер у раној фази не показује симптоме. Када се функција жлезде смањи, лучи се мања количина тироидних хормона, а они су одговорни за одвијање метаболичких процеса у организму, а мање се производи енергије. Болесници осећају умор, свакодневне активности им тешко падају, зимогрожљиви су, у ткивима се накупља вода, па су често подбули, кожа постаје сува, глас храпав, срце успорава рад, јављају се болови у мишићима, успорен је рад црева, па су честе опстипације...

* Како се лечи хашимото?

- Хормонски профил хашимота прати се све док ТСХ не порасте до критичног нивоа, а онда се дају тироидни хормони као надокнада ослабљене функције. Она се надокнађује врло лако узимањем једне таблете тироидног хормона. Тиме се, међутим, не утиче на саму природу болести, јер ће временом тај процес деструкције у жлезди да се настави. Временом, онај ко је започео лечење тироидним хормонима захтеваће све већу и већу дозу све док не дође до дозе која би му била потребна као и да му је уклоњена штитаста жлезда.

* Како се препознаје хиперфункција штитне жлезде?

- Када жлезда појачано ствара тироидне хормоне, они убрзавају метаболизам и производе више енергије. Да би створио више енергије, организам се троши. Због тога се пацијенти се осећају малаксало, губе тежину, стално су уморни, имају стални осећај топлине, појачано се зноје, имају подрхтавање у целом телу, срчани рад им је убрзан, нервозни су, имају несанице, честе столице. Лечење код ове болести је временски ограничено.

* Шта то значи?

- Смисао лечења је да се на почетку даје одређена доза хормона која се временом смањује до дозе одржавања. Оног тренутка кад почне да расте ТСХ, то је знак да је болест ушла у смиренију фазу. Ултразвуком се прати да ли се жлезда смањује, да ли се прокрвљеност смањује, а након тога се терапија прекида. Отприлике код једне трећине болесника након остварене ремисије може да се јави нови замах болести. Терапија се у том случају поново враћа на почетак, па ако се за годину до годину и по дана опет не успостави равнотежа, онда се иде на коначно збрињавање.

* Шта то подразумева?

- То може да буде оперативно уклањање целе жлезде, што се обично ради ако је жлезда велика, ако су се јавиле промене на очима, или Базедовљева болест, или кад постоје чворови. Ако је жлезда мала, нема чворића, и нема избочености очију, онда је ту најефикасније применити радиоактивни јод који локалним зрачењем уништава жлезду. Међутим, судбина већине хипертиреоза је хипотиреоза. Јер, након уклањања жлезде или терапијске примене јода неминовно ће да наступи - хипотиреоза.