Београдске приче: Прва ноћна светлост у вароши

Некада је била вест да је испред новоизграђене зграде Железничке станице, која је направљена 1884. године, постављена "расвета" када су дуж почетка Немањине улице били постављени дрвени диреци на које су покачени фењери.

О томе пише лист "Време" 1933. године и подсећа на давну прошлост, која је за тадашње читаоце била веома далеко. Новинари пишу како је у првој половини 19. века "ноћно осветљење Београда дуго било празна реч". А "помрчина је била густа као тесто".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Хекатино "лутање" испод града

- Нова година 1855. била је значајна и за београдско ноћно осветљење улица, јер се тек тада у Београдској општини почело озбиљно да мисли - на фењере. А тек је тешко дошло до употребе електрике која је дошла много касније на један Ускрс...

"Мислило се зрело, и после подужег времена било је поручено у Бечу 60 фењера. Поручени фењери стигли су у мају 1857. године. Фењери нису били онолико лепи за око колико су се показали практични за употребу".

Није то била цела мука. Како настављају тадашњи аналитичари, "доласком фењера из Беча није решено питање београдског осветљења. Требало је, најпре, сковати гвожђе ту, у месту, у Београду које ће свезати бечки фењер за наш домаћи дрвени дирек. Фењер није био постављен одозго на дирек, већ је учвршћен бочно са два гвоздена носача (један хоризонтални и други косо), којима је додан и мали гвоздени украс...".

- Половином августа фењери су понамештани на дотичним местима - бележи даље ондашња штампа.- Није то ишло напамет и случајно - сва дотична места одредила је нарочита комисија.

"Српске новине" у августу исте године бележе став једног уредника или новинара, који описује град после постављања првих фењера.

- У први мах ја сам зебао да овај мали број фењера неће ништа учинити ни циљ подпомоћи моћи. Сада пак видим, напротив, и у велико да је поможено. Знамо да кафеџије и механџије морају такође имати фењере и сами ји издржавати, тако да при намештању ових општинских фењера имало се обзира и на те фењере, и ови обштински тако су разређени да су најглавније улице свуда заузели...

Није тиме цео посао био окончан. Напротив. Сада је требало наћи неког ко ће уредно одржавати фењере и палити их у договорено време. А тај посао није био једноставан ни наиван. Најзад, новинари подсећају на старинске пиштоље.

- Ишло се, дабоме, техником старих кремењака пиштоља, што често упали тек у деветом шкљоцању. Овога месеца августа Београд је остао ноћу у црном мраку јер се још некако преговарало о томе коме ће се предати издржавање и паљење фењера.

Било је неколико кандидата. "Српске новине" оцениле су фабриканта олаја из Бечкерека (данашњег Зрењанина), као најозбиљнијег врховног фењерџију. За њега су говорили да је већ био веома успешан у паљењу фењера у Бечкереку и Панчеву, "па нека сада пали и код нас!".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Сећање на почетке Новог Београда

ЦЕНОВНИК

Уредни хроничари оног доба бележе и цену по којој су први фењери били плаћени.

- Сваки фењер стајао ј 17 форината и 15 сребрних крајцара - стоји у тексту листа "Време".- Према оцени у Београдској општини, која је примљена без коректуре и у ондашњој јавности, цена није била претерана.