БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Престоница као бањско место

"Многи грађани престонице не знају, да је Београд не само политички, привредни и културни центар земље, већ и туристичко и - бањско место." Ово је почетак интересантног текста из листа "Време" из 1938. године. Новинар М. Срећковић бави се необичним ресурсима овог града.

Вишњичка бања, која се својим атаром наслања на периферију Београда, била је на гласу по својој лековитости још у доба Римљана. Њен углед протеже се и кроз средни век. Деспот Стефан Лазаревић имао је веома ласкаво мишљење о њеној лековитости. У новије време за бању се заинтересовао и Бранислав Нушић, па је дуже време радио да активно заинтересује групу финансијера те да створи велику бању са модерним купатилом. Из разних узрока то Нушићу није успело и цела ствар би још дуго остала нерешена, да се није нашао један престонички лекар, господин др Ђорђе Пешић, који је закупио бању на 99 година и отворио купатило.

Дакле, далеке 1938. године новинари описују успех бањског лечилишта које је већ увелико популарно у граду. Они наводе да сваке сезоне бању посећују стотине реуматичних Београђана,а "има посетилаца из Земуна, Панчева и целог Баната".

Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Друго лице престонице

- Вишњичка бања данас нимало није онако блиставо љупка и сва у мрамору, каква је морала бити у доба царства освајача Апенинског полуострва. Данас њу сачињавају два правилна правоугаоника ограђена најобичнијом тарабом и свега два бетонска базена у средини: десно за даме, лево за господу. За старе даме и стару господу махом.

Није било ни павиљона за музику, какви би се очекивали на таквим местима, чак ни најобичнијег парка.

- Бањски посетиоци из Београда долазе таксијем: банка по особи одлазак и повратак. Да нису костобољни и под бременом година, сви посетиоци би најрадије долазили пешке. Пут је, наиме, толико рђав, да је вожња аутомобилом право мучење.

Новинарима је ипак било лако да донесу закључак: "Лечење је јефтино, бања је лековита, управник бање, који је уједно и закупник и једини лекар, пријатан и пажљив, па се прелази преко те велике мане.

Аутор истиче и неке друге мане.

- Оно што највише долази до изражаја што је многим становницима Вишњице велико уживање да са једног брежуљка, с чије грбине се гледа право у бању, гађају посетиоце патлиџанима. Можете ли да замислите каква паника наступа међу нагим болесницима облепљеним блатом?

Па ипак болесници су били веома задовољни бањом и њеном лековитошћу. Један радник, који је дошао овде на штакама бацио их је после 12 купања.

- Ето, знају ови људи, једва сам допузао довде, а сад, хвала Богу и др Пешићу идем као сви остали људи, мало потеже али идем, без штака. Ако идуће године доспем да дођем, родићу се опет.

Новинари закључују да је неопходно направити добар пут Београд - Вишњица, како би ово постало сасвим пристојно, омање бањско лечилиште. На тај начин бања би постала приступачна за све посетиоце из Београда, па би се, без сумње, изградио у њеној околини и леп број вила.

Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Друго лице престонице

"Када се узме у обзир да је још Сима Милутиновић Сарајлија хтео да обнови ову бању (у време када је лечење водом било веома популарно), онда нимало није похвално да је за тих минулих сто година учињено само то, да су изграђена два бетонска врло примитивна базенаи да је бања ограђена још примитивнијом оградом."

Ово је био текст из листа "Време" из 1938. године. Данас од бање нису остала ни та два базена. Само име.

"ЛУК И ВОДА"

Једна госпођа, коју помињу аутори текста, рекла им је да је за шест деценија успела да обиђе "пола туцета бања у земљи и иностранству".

У односу на Вишњичку бању, све остале су - лук и вода.