ОПАСНИ МАТЕРИЈАЛ И ДАЉЕ У ЗИДОВИМА: Тешко до списка азбестних зграда

ПРОТЕРИВАЊЕ азбеста из зграда у Београду у којима је приликом градње коришћен овај материјал биће, по свему судећи, тежак посао. Јер, као ни у другим градовима Србије, ни у Београду не постоји никаква, чак ни штура база оваквих објеката. Једино "Водовод" има податке о азбестним цевима.

Привредна комора Србије и Агенција за заштиту животне средине недавно су покренуле иницијативу да се из грађевина протера азбест, али како би се то догодило, неопходно је да се изради списак објеката у којима га има. Међутим, осим периодичних случајева, који алармирају јавност, као када је пре десетак година читав откривен комплекс зграда са азбестом на Белим водама, у престоници не постоји евиденција. Познато је да је азбест коришћен при изливању плоча у Новом Београду, има га у понегде у преградним зидовима, вртићима, школама, цевима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: И МУСТАФА МОРА НА ТЕНДЕР: Улога транзиције у чишћењу ципела

- У граду су азбестне цеви заступљене у дужини од 403 километра, односно 10 одсто дистрибутивне мреже - кажу у ЈКП "Водовод и канализација". - Азбестних цеви највише има на Чукарици (115 км), Сурчину (107 км), Земуну (79 км) и Палилули (53 км). Од 2014. до данас замењено је 20 километара. У току је замена 3.950 метара азбестно-цементних цевовода у Земуну, Вождовцу и Палилули у оквиру реконструкција уличне водоводне мреже.

У Секретаријату за заштиту животне средине не располажу подацима у којим деловима града и у којим објектима има азбеста. "Градско стамбено предузеће", које одржава највећи број зграда у престоници, такође нам није доставило податке о томе каква је ситуација у вишеспратницама за које су они надлежни. Стамбена задруга "Београд" такође није одговарајућа адреса за овај проблем. Остаје да се види на који начин ће се добити подаци и направити регистар. Стручњаци кажу да би до информација могло да се дође из пројеката, али да проблем представљају приватне грађевине, од којих многе нису укњижене.

СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА

У ЈКП "Водовод и канализација" наводе да су пре више десетина година користили азбестно-цементне цеви за дистрибутивне цевоводе:

- То значи да имају унутрашњу кошуљицу од цемента и да вода није у додиру са азбестом. У сваком случају, став Светске здравствене организације је да азбестна влакна у води за пиће нису штетна по здравље. Опасан је азбестни прах, који се уноси у организам преко респираторног тракта.