Кишобрани без мајстора

ЈЕДИНСТВЕНА радња за поправку кишобрана, након 50 година рада, затвориће врата на адреси Вишњићева 6 на Дорћолу. Локал у коме су се овим необичним занатом бавиле две генерације, реституцијом је враћен власницима, а рок за исељење је до маја. Нажалост, то није једина и највећа невоља која је задесила власницу Татјану Живковић. Поправка кишобрана није заведена у регистру старих заната, што доводи до низа правних и економских потешкоћа.

Радњу за поправку кишобрана седамдесетих година отворила је Љубинка Бошковић, а пре три године посао је преузела њена ћерка Татјана Живковић, након што је Љубинка отишла у пензију. Иако је по струци фармацеут, љубав и успомене на детињство били су разлози да настави да негује овај занат.

- Још као девојчица долазила сам овде са пријатељима и проводила време после школе. Мамино радно место било је моја друга кућа - наводи Татјана.

Прочитајте још: Балканска улица центар старих заната

Савремено доба ставило је катанце на врата многих занатских радњи, али локал у коме се поправљају кишобрани одолевао је изазовима новог доба. Како нам Татјана објашњава, људи још поправљају кишобране из различитих разлога. Некима се исплати да дају новац за поправку жица, које најчешће пропадају. За такву поправку потребно је издвојити између 200 и 300 динара, зависи од квалитета кишобрана. Други пак долазе да сачувају успомену, и тада ни не питају за цену.

- Дешавало се да добијемо кишобране старе по 50 и 60 година. Неки су део наслеђа, неки поклони, али свима им је заједничко то што представљају велику вредност својим власницима, а сентиментална вредност је изнад новчане.

Сада ће мала радња, испуњена великим успоменама, морати да се исели са адресе на којој се налази од свог настанка. Међутим, реституција није једини проблем који је задесио Татјану и њену породицу.

- Оно чиме се ја бавим не постоји нигде. Када у регистру укуцате шифру под којом се водим, видећете да потпадам под неку категорију која нема везе са оним што заправо радим - каже Татјана.

Како би поправка кишобрана добила статус старог заната, један од низа услова је да стекне сертификат за то. Испуњавање захтева изискује велике финансијске трошкове, који су главни камен спотицања. За Татјану, њеног мужа, две ћерке и мајку у пензији, ова радња је главни извор прихода.

У потрази за решењем, Татјана је писала кабинету градоначелника и заменика градоначелника, одакле још није добила одговор.

- Како сам и навела у мејлу који сам послала, сматрам да би било штета да се не сачува трун духа старог Београда који мој посао представља - објашњава Татјана.

Постојање радње за поправку кишобрана није јединствено само код нас, већ и у читавој Европи, зато је годинама привлачило пажњу туриста. Стога, Татјана полаже све наде у то да ће вредност овог заната бити препозната и да ће успети да настави са радом на новој локацији.

ГАСЕ СЕ СТАРИ ЗАНАТИ

ПРОШЛЕ године је због реституције затворена и чувена продавница сода-воде на Врачару, након осам деценија пословања. Тиме је изгубљена последња содаџијска радња у центру града.