Београдске приче: Тоциљање на леду

Зоран НИКОЛИЋ

21. 12. 2018. у 11:30

Традиција овог спорта у нашем граду је сјајна, а штампа редовно објављује огласе за продају клизаљки још давне 1881. године - бележи хроничар Дејан Милутиновић

Београдске приче: Тоциљање на леду
ДУГА је историја клизања на леду или "тоциљања" у нашем главном граду. Београђани су се, када су то временски услови дозвољавали, радо "тоциљали", у почетку на барама и рекама у околини града, а касније и на уређеним теренима у самом граду. Бара Венеција која се налазила према реци Сави, иза зграде Железничке станице дуго година је била омиљени простор за клизање на леду.

О овоме причамо са Дејаном Милутиновићем, човеком који је са пуно страсти истраживао историју клизања у Београду, а ових дана ће своје тајне и сазнања да подели са суграђанима кроз монографију "Слике и трагови на леду". Ексклузивно из овог штива издвојили смо неке уводне детаље.

- Овај лепи спорт спада у најстарије спортске активности којима су се наши суграђани на организован начин и радо бавили - каже Милутиновић.- Београђани су имали могућност да набаве најбољу клизачку опрему тога доба. Тако, на пример, дневне новине "Српска независност", редовно од децембра 1881. године објављују огласе за продају клизаљки. Клизаљке марке "Халифакс" могле су се купити у продавници браће Карапешић.

ПРВЕ ТРКЕ ДАВНОГ 13. јануара 1891. године, у 15 часова, на простору Баре Венеције и клизалишта Београдског клизачког друштва, одржане су прве организоване трке на леду у Београду, а наког тога су изведене лепе и занимљиве игре на леду. Новинари бележе како је цео догађај пратио оркестар који је свирао разне комаде.

"Српске новине" у јануару 1883. године објављују следећу информацију својим читаоцима: "Да се не би каква несрећа на тоциљајци, на Бари Венецији догодила, управа вароши Београдске наредила је, те је комисија обележила место на коме се публика са сигурношћу може тоциљати".

Први бал на леду одржан је почетком 1884. године на простору Баре Венеције. Дневне новине "Београдски дневник", у децембру 1883. обавештавају да ће се око Нове године на Бари Венецији одржати први бал на леду.

"Као што чујемо, почетком јануара на Бари Венецији одржаће се велика вечерња забава на леду", поручују ондашњи новинари. "Заиста можемо и ми мало уживати и у нашој "Венецији", као оно Млечани у својој. Биће и лампиона и музике, само не - гондоле. Ми се радујемо томе и желимо приређивачима право "венецијанско" вече.".

Значајан моменат за историју овог спорта јесте оснивање Београдског клизачког друштва 1890. године. Упис нових чланова се вршио у књижари Петра Ћурчића на Обилићевом венцу број 14.

- Пошто је Друштво добило од општине београдске место у Бари Венецији за друштвено клизалиште, онда се оно одмах постарало да га што боље уреди. Сад је већ клизалиште тако уређено, да ће моћи потопуно задовољити сваког клизача... Милина је погледати ону лепу гомилу веселих девојака и младића, који јуре преко леда док их музика са обале увесељава својим умилним звуцима. Клизалиште се одржавало и сваког дана се шмрковима поливало. Подигнута је и елегантна и украшена клупска барака где су чланови могли да оставе своју гардеробу и да се окрепе којом чашом пива и другим пићем. Клизалиште је свечано отворено 23. децембра 1890. године.

Марљиви хроничар наставља своје приповедање, па нам тако Дејан Милутиновић описује и наставак приче. Београд добија и друга важна клизалишта.

Клизалиште на којем су се Београђани најрадије "тоциљали" био је простор који се налазио на месту данашњег Дома војске Србије, на плацу који је припадао Првом српском велосипедском друштву, све то почетка тридесетих година прошлог века, када је на том месту изграђен Ратнички дом (Данашњи Дом војске).

Такође, дуже од деценије клизало се и на простору поред зграде тадашње Народне скупштине која се налазила у Улици краљице Наталије, на месту где се сада налази биоскоп "Одеон". Клизалиште је било на простору на коме је данас Учитељски факултет, на углу улица Краљице Наталије и Добрињске. Овај простор на коришћење је добио клизачки клуб "Душан Силни" и на њему је током зимских месеци редовно формирано клизалиште.

Наравно, клизало се и даље на простору Баре Венеције, као и на Сави и Дунаву, касније, након Првог светског рата и на тениским теренима на Калемегдану и Ташмајдану.


ЛАЗА И КЛИЗАЊЕ

НАШ чувени песник Лаза Костић објавио је у новинама 1891. године текст под називом "Тоциљајка". Поред писања о самој тоциљајци и њеној распрострањености по северним земљама, он на шаљив начин коментарише и увођење нове речи "клизање", уместо "тоциљање" у наш речник, и у самом тексту потврђује чињеницу оснивања Београдског клизачког друштва.


"ОДЛИЧАН ЛЕД"

ТОКОМ јануара 1911. године новине су најавиле и концерт на клизалишту Велосипедског друштва. "Лед је одличан. Свираће војна музика. Почетак у пет и по поподне". Сличан напис говори како "клизалиште у Првом српском велосипедском друштву јавља поштованој публици да је увело електрично осветљење на клизалишту. Господа клизачи могу се клизати увече од шест до девет часова".



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Aleksandar

21.12.2018. 21:55

Zaista od srca hvala sto nas vracate u neka davna vremena nasih baki i prabaki... Lepo je videti da su i tada ljudi nastojali da se bave sportom, da se zabave, lepo je pratiti kako se sve razvijalo, od onda do danas...

Vedrana

30.01.2019. 17:52

Za sve nas,koji uzivamo u klizanju,ovo nisu samo "Slike i tragovi na ledu",nego i bezuslovna ljubav. Carobno...