У реду се чека да би се рентирао дом у центру града

ПОДСТАНАРИ у Београду су на великим мукама ако траже стан за изнамљивање. У центру града готово да их нема, а на периферији су скочиле цене. Празни станови на Врачару, Старом граду се ретко рентирају на месечном нивоу, јер је издавање "на дан" далеко исплативије. Газде због вишеструко веће зараде се одлучују на нови бизнис, па много закупци са дугачким стажом добијају отказе. Због новог тренда део подстанара се преселио на ободни део престонице, што је и тамо повећално цену рентирања. А нови вид угоститељства утицао је и на појачану куповину станова у "кругу двојке".

Овакви велики поремећаји на тржишту некретнина су се прелили и на шири центар града и на ободне делове престонице. Поготово сада, у августу, када студенти из унутрашњости траже кров над главом. Станова за издавање у Београду је веома мало. Некретнине оглашене на интернет сајтовима одмах "плану". Због тога подстанари морају да куцају на врата неке од овлашћених агенција за посредовање некретнинама. За успешан спој газде и подстанара, агенције, у просеку, добијају половину прве кирије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Тешко до стана у "кругу двојке"

За поремећај на тржишту некретнина утицао је све већи број страних туриста. Око милион и 100 њих је прошле године посетило Београд. Није им пуно да стан за једну ноћ плате 30-40 евра. Газде задовољно трљају руке, а један број подстанара се нашао у чуду.

У центру града, нема празних станова апартманског типа за издавање и продају. Чак се и праве спискови потенцијалних купаца и подстанара, који чекају у реду да се неки појави на тржишту. Овај тренд је присутан последњих година, а нарочито је изражен последњих 12 месеци - објашњава Небојша Буцало, овлашћени агент за посредовање некретнинама.

У главном граду има преко 200 агенција за посредовање у промету некретнина. Неке су специјализоване за продају, а неке за издавање некретнина. Нови тржишни трендови су и за њих отворили нове могућности за зараду. Због сталних инспекцијских контрола, све је мање сиве зоне пословања. Склапају се уговори да би сви били заштићени.

Потписивање уговора о закупу омогућава сигурност и закупцу стана и станодавцу. Овај документ гарантује и договорени депозит, чиме се обе стране штите од евентуалних нежељених проблема, оштећења или превременог раскида уговора од стране станодавца - кажу у једној престоничкој агенцији. - Уговор о закупу најчешће припремају агенције и он обухвата попис инвентара у затеченом стању, дужности и обавезе закупца, као и рок за исељење и измиривање депозита пре раскида истог. Овај уговор не мора бити оверен у суду да би био валидан, већ је довољно присуство два пунолетна сведока односно њихови потписи.

Месечни закуп станова се креће од 150 до 250 евра у ободним деловима града, док три централне градске општине и Нови Београд држе цену. Ту се и за гарсоњеру даје по 300 евра.

ГАЗДЕ ИЗДАЈУ 260.000 НЕКРЕТНИНА

Законом о становању држава је добила базу станова који се издају, што ће довести до масовније наплате пореза и повећања кирије. По закону, управник од власника који издају станове захтева све податке о подстанарима, што ће држави омогућити да добије детаљну базу из које ће се тачно видети ко изнајмљује стан и на којој адреси. Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији има 260.000 станова који се издају. Само у Београду их је око 75.000.

ДЕПОЗИТ

Заједничко за све станодавце јесте обавезан депозит. Он се плаћа искључиво власнику стана и најчешће је у висини једне месечне кирије. Он се враћа закупцу када стан откаже, уколико у њему није дошло до оштећења или га власници станова задржавају уместо кирије за последњи месец.