БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Запреге уместо фрижидера

ВЕЛИКА фотографија у Музеју аутомобила вратила нас је у време из прве половине 20. века, када фрижидери и замрзивачи још нису постојали. На снимку је овековечен начин на који су се наши преци снабдевали ледом током првих деценија прошлог века.

Специјална запрежна кола превозила су кроз градске улице табле са ледом, па су домаћинства, а посебно гостионице, кафане и хотели морали да се снабдевају на тај начин.

"Слатке муке"

Снимак који смо добили захваљујући Братиславу Петковићу, оснивачу овог музеја, приказује запрегу фабрике "Шонда", ондашњег великог градског снабдевача овим артиклом, поготово у време летњих врућина, у доба када нису постојали расхладни уређаји нити било шта њима налик.

Информације које смо добили у Музеју града Београда говоре како је наш град између два рата имао неколико фабрика леда. Углавном су припадале Вајфертовим, Бајлонијевим и Јагодинским пиварама, Фабрици Кланичног друштва, као и угледној фамилији која је била власник фабрике прехрамбених производа - породици Шонда.

- Прву радњу са слаткишима и чоколадом основао је Константин Коста Шонда почетком 20. века - прича нам Братислав Петковић. - Потом његови синови преузимају посао, а најпознатији наследник био је Михаило Мика.

Према речима нашег саговорника, Мика Шонда је био члан веома вредне породице која је била цинцарског порекл. У складу са традицијом, било је очекивано да буду вредни трговци.

Ајскасна

Шондина империја бележила је значајан профит, а како се посао ширио, производи од чоколаде су стизали у удаљене метрополе Старог континента.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Потпис старог мага

О "леденим запрегама", опет, причамо као о другом делу градског фолклора. Током међуратног периода оне су биле честе на улицама и током топлијег дела године представљале су неизоставан део варошког амбијента.

Док модерни електрични расхладни уређаји нису заузели своје место, хлађење намирница подразумевало је транспорт леда на овај начин, да би потом ледене пошиљке своје место добиле у ајскаснама, у које би биле смештане. Ови сандуци за лед били су део кухињског намештаја добростојећих домаћинстава.

Претече данашњих фрижидера изгледале су слично, само што нису имале електромотор и систем за хлађење, већ само добру изолацију која би могла дуго да сачува лед.

И данас су ајскасне изложене као важни експонати у Музеју науке и технике, где сазнајемо за њихову основну сврху, као и германски назив.

Запрега са водом на Славији

Тако се, ето, одавно одомаћио термин "наткасна" (исправно "нахткасна"), која представља ноћни ормарић који већина породица има поред брачне посетље.

У то време је овај, "ледени" сандук сачувао у свом имену реч "касна", али почиње речју "ајс" која означава лед.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Кула Небојша као светионик

Крај империје

ДРУГИ светски рат и многобројне бомбе које су пале на Београд окончале су и суштину ове приче. Мика Шонда је тада имао наследника који је понео дедино име Константин, и, дабоме, заједно са њим надимак Коста.

Према Петковићевим записима, Коста је био изузетно крупан и наочит човек, али је патио од шећерне болести па није могао да ужива у сласти чоколадних деликатеса које је његова породица деценијама производила.

Али, то је био само део његовог тешког усуда.

Његов отац Мика Шонда био је једна од хиљаде жртава које нису преживеле бомбардовања Другог светског рата. Следећи вид "бомбардовања" старим трговцима и фабрикантима приредили су комунисти, током национализације, када им је нова пошаст отела имовину. Тако је Кости после рата остао само један стан, али не и фабрика слаткиша.

- Иако је прошао тешке судбинске ударце, стари Београђани га нису упамтили као зловољног и разочараног човека - завршава Петковић ову приповест. - Умео је, ипак, за себе да каже како га је "прегазио ваљак историје".

САКАЏИЈЕ

ДУГО пре него што су ледене запреге почеле да "крстаре" Београдом, то су радиле и сакаџије.

У време пре два века градски водовод није постојао, а са варошких чесама су посебни таљигаши развозили воду у бурадима кроз град.

Многа домаћинства су се тако снабдевала.