Београдске приче: Балерине у златном добу

БАЛЕТСКЕ школе нису ретка појава у Београду, баш као што дечја љубав ка грациозности покрета и белим хаљиницама никада није била реткост у овом граду. Али, када се балетом баве даме у зрелим годинама, онда та прича добија посебну боју и тежину.

Није искључиво дечја привилегија да имају велике снове. Многе даме које су пре више деценија направиле прве кораке у балетским патикама морале су да напусте тај пут.

Дошло је време за озбиљно школовање, живот је донео сваковрсне бројне обавезе, и девојке су морале да напусте сан да ће их обасјати светло рефлектора док наступају као балерине.

Прочитајте још - Београдске приче: Балови по узору на бакине

Од пре неколико година, оне своје детиње жеље ипак могу да остваре. Заслугом Светлане Сеферовић, балетског педагога, све даме у зрелим годинама могу опет да направе "плије" или друге фигуре које обични смртници не могу да савладају. Оне су ипак решиле да постану "праве балерине". Макар себи за љубав.

Упорност

ОВУ причу обележава једна посебна реч - "упорност". Родитељи наше саговорнице били су врхунски балетски уметници и педагози Вера Филиповић Сеферовић и Драган Сеферовић. Мада је девојчица била заљубљена у уметност којом се баве њени родитељи, они су били оштро против ове идеје.

- Пред крај средње школе донела сам одлуку са којом сам изашла пред њих - сећа се Светлана. - Тада сам рекла: "Уписаћу факултет који желите, испунићу све ваше жеље, али ја, поред тога, одох и на балет!" Заиста, био је то један велики психофизички напор, и да иза свега није стајала лепа визија и огромна љубав никада то не бих успела.

Светлана Сеферовић

Балетски свет и обавезе које носи школовање нису нимало лако уклопиве са школовањем на још једном озбиљном факултету, али Светлана Сеферовић завршава Балетску школу "Лујо Давичо", као и Филолошки факултет по очевој жељи, а потом чак и магистрира на теорији стрипа.

Прочитајте још - Београдске приче: Место где "спава" градска историја

- Знам колико је тешко доћи до онога што желимо и колико притисак околине може да буде јак. Али животно искуство ми помаже да помогнем онима који пролазе кроз нова искушења.

Годинама је Сеферовићева учила децу првим балетским корацима, да би потом почела да подучава полазнице које су досегле и "мало" озбиљније животно доба.

- Зреле даме унеле су велики смисао у оно што радим. И за мене и за њих. Није ово школа нити место где ће неко само да затегне трбушњаке и задњицу, већ да открије нешто ново о себи. Највећа је награда када видите лице некога ко је запрепашћен оним што је успео да изведе.

Нема граница

ВЕЋИНА полазница успева да савлада задатке, јер, како каже Светлана, "ипак смо ми предодређени да трчимо и ловимо". Наша саговорница издваја Мирјану Нинковић, која је напунила 62 године.

- Ето, она нема никаквих проблема са годинама, напротив, кренула је прошле године редовно на часове и убедљиво је међу најбољима. Знатно боље изгледа него многе даме млађе од ње, одавно се не жали на болове у леђима, а њен широк осмех добро говори о томе шта је заиста постигла - у души и телу.

СОЛИСТИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

РОДИТЕЉИ наше саговорнице Вера Филиповић Сеферовић и Драган Сеферовић били су угледни солисти Народног позоришта.

Забележили су и значајну уметничку каријеру почетком седамдесетих година када су наступали у елитним позориштима Немачке и Шведске.