Београдске приче: Грочанска чаршија старија од Скадарлије

ОДУВЕК је Грочанска чаршија - главна улица у овој варошици, била третирана као драгоцена културно-историјска целина. Према свом значају, она је у рангу Косанчићевог венца у Београду и старог језгра Земуна.

Како нам је објаснила историчарка уметности Зорица Атић, чаршија је данас заштићена амбијентална целина од великог значаја за Србију.

- По тим карактеристикама, значајнија је чак и од београдске Скадарлије, која такође има статус заштићене просторне целине, али не и категорију "велики значај" - истиче Атићева. - Грочанска чаршија је од 1966. године под патронатом Завода за заштиту споменика културе града Београда, и занимљиво је да је друга по реду заштићена просторна целина на територији главног града - одмах после Кнез Михаилове улице.

Миленијуми

ВЕКОВИМА, па и миленијумима, овај део десне дунавске обале био је привлачан генерацијама различитих становника.

- Плодној земљи Гроцке, благој клими и близини моћне реке нису одолели многи људи и народи хиљадама година уназад, насељавајући је од неолита до данашњих дана - наставља Зорица Атић. - Као сведочанство на свој боравак, оставили су за собом трагове - данас културна добра, археолошка налазишта и локалитете, не само за Београд и Србију, већ и много шире.

Прочитајте још - Београдске приче: Гроцка и њене безбројне тајне

Обнова центра насеља око Чаршије обављена је осамдесетих година прошлог века, када су радови на реконструкцији на светлост дана изнели и неке веома занимљиве историјске податке.

- Приликом уклањања коловоза од коцке пронађен је старији слој калдрме. Испоставило се да је траса Грочанске чаршије била део Цариградског друма, једне од најважнијих средњовековних саобраћајница на Балкану, која је преко Гроцке спајала Београд са Цариградом, данашњим Истанбулом.

Истом трасом, пре овог, царског друма, протезао се и Римски војни пут (Вија милитарис), којим су још стари Римљани досезали до Мале Азије.

- Пронађени стари друм рађен је од речног камена, а таква калдрма се данас у Београду може видети још само на Косанчићевом венцу и у старом Земуну - подсећа Атићева. - Како је Грочанска чаршија заштићена тек 1966. године, када је улица већ имала модернији покривач од гранитне коцке, постојање ове, старије калдрме није било документовано.

КРАЈЕМ прошлог века Гроцку су прозвали и Мала Калифорнија, због природних лепота међу које се "угнездила". Прве насеобине у овом месту забележене су још пре 6.000 година пре нове ере.

- Још из средине 16. века потиче занимљив податак: у турским катастарским пописима Београда и околине, као и у свим наредним, Гроцка се назива паланком, односно варошицом. Потом је, током аустријске окупације у 18. веку, такође значајно напредовала.

После 1815. године и Другог српског устанка, наставља се напредак овог места, па тако постаје трговачки и културни центар области, добија царинарницу, а и једну од ретких школа у Србији тог времена.

Прочитајте још - Београдске приче: Три "рога" на ободу Београда

ЗАШТИЋЕНА чаршија својом архитектуром и визурама и даље пружа доживљај прохујалих времена. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радњама и кафанама, у чаршији је било и неколико стамбених кућа варошког типа, чији су власници били имућни трговци и занатлије. Значајнији сачувани објекти су Апостоловићева кућа из средине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механе с почетка 19. века, као и Апостоловићева кућа из средине 18. века.

Овим простором доминира Црква Свете Тројице, подигнута 1883. године на темељима старијег сакралног објекта из 1828, изграђеног уз подршку кнеза Милоша Обреновића.