Повратак Богородице Београдске

ХРАМ Успења Пресвете Богородице у Доњем граду на Калемегдану био је један од првих на удару војске Сулејманаљ Величанственог после крваве битке и освајања Београда 1521. године. То је било доба султана којем се љубитељи ТВ серија диве пратећи харемске сплетке и друге плитке трачеве који одагнавају суштину од сопственог животног смисла.

У том тренутку била је то најважнија градска црква, у којој су почивале мошти Свете Петке, а ту се налазила и чудесна икона Богородице Београдске, заштитница града. Последњи који је наложио обнову храма био је деспот Стефан Лазаревић.

Као и многе друге цркве које су биле на удару Османлија, и ова је имала тешку судбину. Осим што је храм одмах претворио у џамију, Сулејман је наредио да највећи део српског становништва буде насилно пресељен у Цариград. На то путовање они су понели и мошти светитељке и чудесну икону, а тамо су их населили на ободно насеље које је прозвано Белиград махала.

У њему је никла Београдска црква, у којој су наши преци чували спомен на град који више никад нису видели, као и највећу светињу - икону Богородице.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Svetiteljka čuva čudotvorni izvor na Kalemegdanu

Како објашњава старешина Цркве Ружице, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, Београдска црква је пострадала у пожару током друге половине 20. века и тада је, вероватно, и икона изгорела.

Будући да је Сулејман претворио нашу цркву у џамију, 1521. године, грађевина је тако битисала док хришћани (додуше католици) поново нису завладали градом, 1717. године. Тада су Београд од Османлија преотели Аустријанци, на челу са принцом Еугеном Савојским.

У то доба обрађени камен био је веома драгоцен грађевински материјал, а како су Аустријанци тада темељно реконструисали град и тврђаву, решили су да сруше џамију, а грађу искористе за потоње фортификације.

Тако данас не постоји ни камен на камену од наше старе цркве, а једино су остали делови Митрополитског двора који се налазио уз њу.

Крст на месту где се некада налазио олтар Храма Успења Пресвете Богородице на Калемегдану

Археолози су утврдили место на којем је некада био олтар овог храма и на њега поболи импровизовани крст. То је све што смо до сада урадили у спомен Храма Пресвете Богородице.

- Постоје различита предања везана за то време - подсећа отац Вукашиновић.- Суштина је да данас желимо да покренемо обнову цркве која је некада била најважнија у Београду, тим пре што је то једина значајна црква из наше прошлости која није обновљена. Почетак је био што смо на симболичан начин "вратили" икону.

У Цркви Ружици однедавно постоји икона која поново носи име Богородице Београдске. Постављена је овде недавно, када је обележено 150 година постојања овог храма.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Ružica među lepoticama

У једну икону наши преци су током векова уткали сву своју веру, енергију и надања. Једни су стајали пред њом у нади да ће се вратити кући, други да ће опстати у далеком свету, трећи молећи се за добробит и здравље себе и породице, четврти... Нико пред икону не стане желећи некоме зло, већ пуштајући оно најбоље и најчистије из себе да погледа ка Богу, и искрено молећи да му поглед буде узвраћен. Зато је икона Богородице Београдске симбол васколике енергије и љубави које су безбројне генерације предака уградиле у овај наш, срећни и несрећни, намучени и радосни - Београд.

РЕЧИ ПАТРИЈАРХА

ПРИЛИКОМ обележавања једног и по века Цркве Ружице поменута је заједничка идеја да Храм Успења Пресвете Богородице буде обновљен, пошто је поздравио и Његова светост патријарх српски Иринеј.

- Приликом малог освећења обновљеног храма Цркве Ружице патријарх је подсетио на постојање старе цркве - каже отац Вукашиновић. - Тада је изразио жељу да се храм обнови, а то жели и братство Цркве Ружице, као и бројни верници.