Уплате касне, студенти раде

ЈОШ као бруцош, Александар Војновић је први пут покуцао на врата омладинске задруге у жељи да заради нешто новца за књиге и џепарац. Данас, као студент мастер академских студија, поседује чланску карту неколико асоцијација које посредују између послодавца и студента, али готово увек наилази на исти проблем - исплате зарада често касне, некад и више од месец дана.

- Повремени послови су једини одговарајући начин да студенти нешто зараде. Значило би нам да одмах добијемо новац за свој рад, па макар нам и платили мање - објашњава Александар.

У Студентско-омладинском задружном савезу Србије, чија је улога да штити интересе задруга и задругара, наводе да у случају проблема студенти прво треба да се обрате задрузи.

- Потом Савез преузима неопходне мере - напомиње генерални секретар Савеза Милосав Пурић.

У закону који уређује пословање оваквих студентских и омладинских удржења, наводи се да је послодавац дужан да уплати новац на рачун задруге најкасније осам дана од обављеног посла, док она има на располагању три дана да ту суму, са порезима и доприносима, проследи свом члану. То би значило да студент који је обављао посао треба да добије накнаду за свој рад у року од 11 дана.

Међутим, пракса говори другачије. У уговорима између задругара и послодаваца, чији модел уређује Савез, често не стоји одредба која уређује рок исплате, чиме се даје додатни простор за манипулацију, а на штету омладинаца.

Задруге се правдају да је проблем у послодавцима, чија је реч, како кажу, често последња.

- Иако закон предвиђа кад новац треба да "легне", у пракси се често продужи и на месец дана. Послодавци то не поштују. Ми из задруге некад морамо да им чинимо уступке, јер они могу лако да пређу у другу, а нама се не исплати да изгубимо послодавца - објашњава директор једне од престоничких омладинских задруга.