Београдске приче: Борба са мочваром на Ушћу

РЕФУЛИРАЊЕ је стручан термин за насипање једне области мокрим песком. Таква подлога се слеже знатно брже него да је песак био сув, и ускоро се ствара добра основа за градњу.

Тако је поникао и Нови Београд, али ова идеја је била предратна, а не тековина новог, комунистичког друштва како су то прокламовали победници такозване социјалистичке револуције после Другог светског рата.

Од 1938. до 1941. године прво насипање области где се данас простире Нови Београд обавили су радници "Данске групе" коју су чинила два предузећа из ове земље: "Хојгор и Шулц" и "Кампсакс".

Њихов посао је био да извуку песак са дна Дунава и Саве и да га наспу на област од Моста краља Александра преко целе површине данашњег парка на Ушћу који својим значајним делом и сада носи име Парк пријатељства.

Посао је обављен тако што је у Београд дошао брод "Сидхавн", који је допловио из Данске, и који је био специјално намењен за ту улогу.

Дугачким цевима песак би био извлачен са речног дна, а потом је на исти начин био распоређиван по будућој новобеоградској површини.

Подсећамо, у далекој геолошкој прошлости Сава је текла уз данашњу Бежанијску косу. Ма како то из ове перспективе чудно изгледало, управо тако је било. Потом се река постепено померала ка Београдском гребену, остављајући за собом стараче или мртваје.

Стучњаци би такве баруштине називали и фосилна корита. То су трагови некадашњег тока Саве, да би се њена "сеоба" коначно окончала када је дошла под узвишење на којем и данас стоји Београд, и одакле није могла даље.

Мочварно тло које је река оставила за собом било је вековима неприступачно и препуно комараца, па су ваљда само барске птице биле срећне што је стари рељеф области између Београда и Земуна изгледао тако суморно.

Посао који су започели градитељи 1938. године био је почетак коначног обрачуна са барама и живим блатом и песком. Послератни настављачи тог посла имали су још много да раде, као и да додатно избаце милионе тона песка са дна Дунава и Саве пре него што су баре и трске коначно заборављене.

Тек тада је коначно припремљен простор на којем је модеран део метрополе могао да заузме своје место. Додуше, дански извођачи су већ имали и спремну идеју како би урбанистички новонастала област могла да изгледа, а предратни градитељи нису планирали да овде буде раскошан парк који окружује данашњи Музеј савремене уметности.

У то доба је била осмишљена идеја да се на левој савској обали направи велико насеље, са стамбеним зградама и трговима, али ову идеју је са историјске сцене скинуо Други светски рат. Као и многе друге.

Остало је чак забележено да је велики архитекта Драгиша Брашован предратним новинарима наговестио изградњу Новог Београда још у фебруару 1942. године. Он је најавио подизање града "за пола милиона људи на левој обали Саве".

МОСТ НА ПАЛИСАДАМА

ПУТ који је спајао Београд и Земун у 18. веку био је веома опасан и живописан. Током кратког периода од 1717. до 1739. године, оба града су била под аустријском влашћу, па је постојала потреба да буду боље повезани.

Тада је постојао мост на палисадама, дрвеним деблима убоденим у муљевиту подлогу, на којима је била постављена дрвена траса којом су путници могли безбедно да пређу из једне у другу варош.