КСТ: Легенда која не стари

ПРЕ шездесет година почела је нова ера у музици. Песмом Елвиса Преслија "That's all right, mama" родио се рокенрол, а у престоници је отворен легендарни Клуб студената технике (КСТ). Прослава јубилеја овог урбаног места почела је у понедељак изложбом фотографија које најављују израду монографије, а завршиће се свечаном академијом крајем марта.

У почетку, КСТ, као клуб студената Архитектонског, Грађевинског и Електротехничког факултета, био је место где су се играли шах и преферанс. Данас је познат по тематским вечерима које привлаче публику жељну квалитетног звука и загарантованог провода.

- Ми у КСТ не повлађујемо људима и не пратимо слепо музичке трендове, нити јуримо за профитом. Прилику дајемо сваком музичком жанру за који сматрамо да је у духу нашег клуба. Само зато што није комерцијално и популарно не значи да не заслужује шансу код нас. На пример, вече деведесетих укинули смо иако смо имали добар приход, а подржали смо готик вече и иза тога чврсто стојимо - објашњава Славен Шикуљица, председник КСТ.

Удружење се родило из Културно-уметничког друштва студената технике, да би 1952. прерасло у клуб, а званично је основан 1954. Тек петнаест година касније постају трећа дискотека у граду и једина која и данас постоји. Њиховим оснивањем Београд почиње да се прилагођава студентском друштвеном животу, па се отварају СКЦ (1956) и Дом омладине (1958).

У управи клуба седели су студенти, чланови Комунистичке партије. То је била обавеза која се временом изгубила, али оно што се не мења свих ових деценија јесте да је одговорност искључиво на студентима. Мада су се овде својевремено водиле жустре дебате о актуелним политичким дешавањима и кризама, па и студентским протестима 1968. и 1997. године, КСТ није никада имао званичан став нити је подржавао било коју страну. Иако је аполитичност његов заштитни знак, са сетом се присећају живих расправа којих више нема.

- Три стране КСТ биле су музика, обука и расправа. Покушали смо да привучемо студенте ка овој трећој страни, и оживимо говорништво и дебате као некада, али изгледа да је то немогућа мисија. Штета је јер су чак Војислав Шешељ и Вук Драшковић баш овде водили политичку дебату о роману "Нож" - каже Марко Ђукановић, програмски уредник.

КСТ није само место за забаву. Он је замена за породицу, поготово онима који долазе из унутрашњости. Брине о својим члановима који имају обавезу да редовно дају испите, а обнова године и лоше оцене не долазе у обзир. У складу са својим критеријумима за чланство, организује различите радионице и курсеве како би помогао студентима да стекну искуство. Ове године КСТ има 2.800 пасивних чланова, а њих седамдесеторо су "радни људи" клуба, запослени у различитим радним јединицама.

- Често се дешава да на конкурсима за радна места одбијемо преквалификоване људе. Предност имају студенти жељни знања. Нама не треба готов производ него полупроизвод који ће сазрети уз КСТ - прича Јована Пилиповић, пи-ар.

Традиционални предновогодишњи маскенбал у КСТ одржава се већ четрдесет година а само два пута није био тематски. То је једино вече када "народњаци" имају прилику да наступе овде. Посетиоци су могли су да чују Марка Булата, Еру Ојданића, Топалка, тик уз метал бину. Ипак, ово култно место, обележила су нека друга имена: "Бајага и инструктори", "Ајсбрн", "Партибрејкерси", "Канда, Коџа и Небојша", Бора Чорба, Точак, Рамбо Амадеус, Арсен Дедић, "Последња игра лептира"...

- "Дел Арно бенд" наступао је сваке вечери током бомбардовања. КСТ има агрегат и у то време био је једини клуб који је радио у граду јер нисмо зависили од Електродистрибуције - поносно препричава Шикуљица.

Осим звучних имена, КСТ пружа подршку и младим музичким надама.

- Ми смо клуб који прави ди-џејеве. Постоји званични курс на којем они искуснији обучавају заинтересоване и талентоване. После конкурса осамдесет одсто запослених ди-џејева јесу студенти - напомиње Шикуљица.

Историја КСТ преплиће се са историјом овог града, па и државе. Преживео је ратове и санкције, али замало да нестане пред налетом комерцијализације клубова. Турбулентно је било 2004. године када су клубови почели масовно да се затварају. Проблем пререгистрације решен је после седам дана уз велику подршку свих оних који су овде наступали, а нису заборавили културни значај овог чувара различитости и алтернативног духа омладине.

ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА И У КАНАДИ

После дуже паузе, пре две године обновљена је сарадња са КСЕТ, Клубом студената електротехнике из Загреба.

То је једини преостали студентски клуб у Хрватској и то су братска друштва која раде по истом принципу. Рат је многе чланове КСТ одвео преко океана, па се данас паралелно славе рођендани у Канади.