Булдожери крче путеве до оморика(ФОТО)

У ПЛАНИНИ Смудиноге, полуострву Златарског језера у котлини Увца и краку уз клисуру Тисовице, дрвосече и рабаџије ових дана раде - ударнички. Лепо време иде им наруку, па журе да пре првих снегова, који нису реткост половином октобра, на лагере извуку неколико хиљада кубика трупаца за стругаре и огревног дрвета за којим вапе погони пелета.

А посла - пуне руке. Уз редовну сечу у државним и приватним забранима, треба уклонити стабла изваљена или поломљена од леда, па читаве парцеле осушених смрча како би се спречило ширење заразе која прети еколошком катастрофом. У дубодолинама испред дрвосеча иде - булдожер.

- Да би се омогућили сеча и извлачење грађе прокопаћу у Смудиногама 25 километара путева - казује Зоран Поповић, власник булдожера и стругаре. - Само до тешко приступачних терена шумског газдинства просеца се осам километара шумских путева.

У врлетима изнад реке Тисовице има парцела у које секире и тестере нису ушле деценијама, па је природа заводила шумски ред.

- Тачно пре пола века држава је у засеоку Василићи, под гором, одузела 40 хектара шума. Дедовина нам је враћена 2002. године, после вишегодишњих суданија. Нажалост, нешто више од половине поседа, због размирица и ината, нисмо успели да поделимо, па стабла труну - подсећа Блажимир Василић.

Да би се брже извлачили балвани, али и омогућио лакши прилаз кућама мештана и бројним викендицама, механизација шумара недавно је поправила осам километара пута оштећеног бујицама и камионима натовареним грађом. Ово је једина саобраћајница кроз Смудиноге, од Борја у Дебељи, до обале језера.

- Знамо ми да нема пута без канала, пропуста, белог камена и ваљка, као и да треба посећи стабла која држе трасу у хладу. Али, овде смо заточеници језера и довијамо се. у невољи смо задовољни кад се повремено наспе тампон или, боље рећи, земља, понегде чепркне - кажу Благоје и Влајко Василић.

Жале се мештани на власт, шумаре и електропривреду, тврдећи да Смудиноге заслужују бољи пут, јер се враћају само мрвице од хиљада кубика одвезене јапије и земљишта потопљеног изградњом бране ХЕ “Кокин Брод”. На стара огњишта, кажу појединци, долазе само кад морају, а викендаши се усуђују да се овамо запуте једино теренцима или чамцима уз језеро.

Овде се надају да ће неко видети економске разлоге, пре свега у шумском благу, а и туристичке шансе, па да Смудиноге дођу на ред за градњу експлоатационог и противпожарног пута са бољим елементима коловоза и тврдом подлогом.

"ЦРНА ТАЧКА"

НА путу преко Смудинога “црна тачка” је успон у засеоку Вуковићи - вода носи подлогу, зими је готово непроходан, камиони не могу да га савладају под пуним теретом. Одавно је, каже Вјекослав Вуковић, предложено да се пробије траса јужном падином брда, власници не споре земљиште, али нико да поведе акцију.