Гроб у корову због политике

СВИЛАЈНАЦ - Храбар и неустрашив командант ескадрона у рату са Турцима, 1878. године, за шта је био и одликован, те најнапреднији ресавски домаћин, па посланик и председник Скупштине, који се храбро супротстављао краљу Милану, када је било предложено да се изгласа закон о смртној казни за политичке кривце - Димитрије Катић - данас је готово сасвим заборављен.

„У укусном сељачком оделу, озбиљан и достојанствен, Катић је испуњавао дивљењем и дипломатске представнике страних држава, и коресподенте европских листова, који су имали прилике да га виде на председничком трону“, бележили су хроничари тога доба, уважавајући човека који је, рођен 1845. године, по завршетку првог разреда гимназије у Свилајнцу, стекао диплому Трговачке школе у Београду, а потом се, по очевој смрти, као једина мушка глава у породици, вратио у родни Црквенац, да преузме бригу о домаћинству.

У селу је - као примеран, писмен и одважан човек - брзо стекао велики углед. Уводио је новине у пољопривреди и гајењу нових раса стоке, па су управо по његовим саветима радили и у другим ресавским селима. Неколико пута биран је за председника Црквенца, а у свом завичају, 1897, формирао је и земљорадничко-кредитну задругу - другу по реду у Србији.

Али, као ретко ко тада, имао је и „петљу“ да критикује власт која је хапсила и прогонила народ, односно политичке противнике. Стога је и његова политичка каријера имала готово вртоглав пут: од избора за посланика Народне скупштине, са непуних 30 година, на листи Радикалне стране, чији је био један од оснивача. О том догађају, у Крагујевцу, сведочи и фотографија настала одмах по формирању странке, на којој је Катић тик уз Пашића, првог човека Народне скупштине.

Касније је Димитрије био члан Уставотворног одбора, две године потпредседник Народне скупштине, а 1891. изабран је и за председника...

Осам лета потом, у 54. години, умро је у свом Црквенцу, а у народу се, кажу, дуго пошто га је до вечне куће испратило „пола Ресаве“, тихо препричавало како је Катић, заправо, отрован!

Родбина му је подигла споменик који је и данас, после 120 година, једно од најлепших обележја на месном гробљу. Потпуно је очуван и на њему стоји само име покојника и занимање - земљорадник! Јер, политичке прилике биле су такве да се својта није усуђивала да напише како ту почива председник Народне скупштине у Београду.

Али, род није заборавио Димитрија, бар не док је сећање на његов живот и дело било свеже. Својевремено је Српско пољопривредно друштво било установило „Катићеву награду“, за успешно гајење стоке, и „Катићеву споменицу“, за најуспешније дело у области пољопривреде, док га је Београдска трговачка омладина прогласила за почасног члана. Данас, споменик једној од најпознатијих личности у историји Ресаве стоји запуштен на периферији гробља у Црквенцу, зарастао у трње и шипражје, ако да не подесећа на човека којем се, у његово време, Европа више дивила, него што ми данас стремимо ка њој!