Србија сачувала симболе Византије
16. 03. 2014. у 10:12
Крст с оцилима и двоглави бели орао ознаке су источног римског царства. Ношење ромејских царских инсигнија било привилегија за одабране. Знамења цара Константинова у баштину су добили Немањићи
ЗНАМЕЊЕ Стефана Немање је бели двоглави орао на црвеном пољу, које потиче из Источног римског царства, записано је у „Стематографији“, првом српском грбовнику који је 1741. године направио уметник, ерудита и светски путник Христифор Жефаровић. Књига у којој су приказани грбови земаља некадашњег српског царства и света лозе Немањића, доживела је незапамћену популарност међу Србима у Аустроугарској, граничарима западног хришћанског света, који су чезнули за митском отаџбином.
Касније је била забрањена, а њено умножавање и поседовање кажњавало се и смрћу.
- Жефаровићев бакрорез био је нека врста пропагандно-политичког меморандума. То је била глорификација српске прошлости која треба да одржава народни дух у тешким временима и да у исто време покаже владарки Марији Терезији, целој државној управи и непријатељски расположеној Католичкој цркви да „дивљи Расцијани“ нису нација без прошлости - забележио је академик Динко Давидов.
Из „Стематографије“ су потекли и државни симболи модерне Србије, али све тајне ове књиге и њеног писца још нису разоткривене. Наиме, он је у шифрованим стиховима објаснио порекло српских симбола и најавио припреме за Први српски устанак.

Историчари данас откривају да је овај уметник био члан тајанственог круга чувара древне баштине и симбола Срба после пропасти средњовековне државе и великих сеоба.
Жефаровић је „Стематографију“ засновао на старијим грбовницима Запада, у којима је Србија представљана крстом са оцилима на црвеном штиту. Она је била изузетак, јер су у средњем веку грбови били ознаке чувених племићких породица, а не држава. Осим Србије, која је на штиту сачувала грб источног, православног, римског царства!

- Ношење знакова Христовог заступника, крста са оцилима и двоглавог белог орла, било је привилегија за одабране. Србији су те симболе у баштину донели Немањићи, који су се у више наврата ородили с царском кућом, мада је вероватно таквих веза било и раније.
Он напомиње да је француски научник Жан Клод Шене пре неколико година пронашао непознат печат српског владара Константина Бодина, који се чува у Археолошком музеју у Истанбулу.
- Кружни натпис на обема странама сведочи да је печат припадао „Констансу, протосевасту и ексусијасту Диоклеје и Србије“. Реч је о Константину Бодину који је владао Србијом од 1080. до 1101. године, а титула коју носи додељивала се искључиво високим члановима византијске царске породице - објашњава др Станковић.

- Срби чувају и истичу знамење двоглавог орла нарочито од времена кад је Цариград пао под латинску окупацију од 1204. до 1261. године, али и касније, јер 1271. цар Михаило Палеолог прихвата Унију с папом. Највероватније да од тада Срби сматрају крст с оцилима својим легитимним симболом који су заслужили, јер доживљавају себе као једине истинске чуваре православља у некадашњим ромејским земљама - каже др Томић.
Западни хералдичари су у 15. веку забележили крст са оцилима и белог двоглавог орла као симболе на грбу и новцу деспота Стефана Лазаревића. С пропашћу српске средњовековне државе изгледало је да ће они заувек нестати с лица земље. Међутим, крст с оцилима се тихо вратио прво на грб Београдско-карловачке митрополије почетком 18. века.

На барјацима војвода Првог српског устанка, после векова заборава, поново се завијорио крст са оцилима.
- Као да се испунило пророчанство стиха из Жефаровићеве „Стематографије“: „Крст и оцила стоје Србији на пољу. Ради крста многи су пали у Србији бранећи га, али он је сада пао и Србија је поробљена. Србија ће се уздићи кад се уздигне крст с опцилима“ - каже др Влада Станковић.

Неки историчари, пак, сматрају да је грб Трибалије, глава дивљег вепра пробијена стрелом, својеврстан ребус који указује на коњицу и стреличаре, по којима је средњовековна српска војка била чувена. Наиме, постојала је војна формација звана „вепрова глава“ у којој је тешка коњица нападала као клин, док су иза њених леђа ишле луконоше испаљујући кишу стрела.
-Такво тумачење има логике, али је чињеница да су византијски историчари и ретори заиста називали Србе Трибалима и Далматима, према територијама на којима су живели. Али то важи искључиво за историјске и реторске списе, а не и за службену дворску комуникацију у којој се Срби и Србија тим именима називају од 10. века - каже др Станковић.
Прота Матеја записао је да су печат Правитељствујушчег совјета, првог српског сената и војводске заставе стигле из царског Санкт Петербурга. На барјацима и печату налази се исти мотив, један штит с крстом и оцилима и други с главом дивљег вепра, симболом древне Трибалије, који такође потиче из Жефаровићеве књиге.
momcilo
16.03.2014. 10:53
4C se pojavljuje kod grcke boginje artemide, kao 4 meseceve mene, posle je hristijanizovan kao BBBB(bazil, vasilije) , na srpskom Car Careva Caruje Carstvima (Isus Hristos) dali su Srbi u to vreme umesto Grcko B koristili latinicno C (car)
@momcilo - Пре Артемиде 4С се види на сукњи богиње Сербоне. Двоглави орао се јавља још код Хата, Хетита или Хиксоса.''Истраживачки новинари'' истражите ко су били ти који су владали чак и Египтом, истражите ко је заправо Моши ( Мојсију ) дао 10 запоивести а касније сатанизован да се заборави незгодни сведок. Крст са оцилима се налази и код Етрураца за које је др. Радивоје Пешић доказао да припадају прото Србима.И тако даље...
Bravo Novosti.rs! Treba sto vise ovakvih tekstova na internetu, da bi deca videla. I probudila se nacionalna svest. Naravno i tekstovi o zaboravljenim Srpskim junacima.Jos jednom BRAVO NOVOSTI !
@Suvi - Nasa deca ne bi trebala ni da citaju niti da vide ovu nebulozu.Ovaj tekst nema nikakve veze sa Vizantijom,totalno promasen tekst!!!
1.Reportaza,nas grb nema veze sa Vizantijom i istocnim rimskim carsatvom 2.Vicanski simbol tj. nas simbol koji je kod nas prisutan vise hiljada godina 3..Dosta vise podmetanja lazne zapadne, vatikanske (berlinski kongres) istorije
Коментари (32)