Универзитет у Новом Саду: Хрвати захтевају катедру за свој језик
19. 12. 2017. у 16:02
Национални савет тражи увођење студија и лектората на још једном мањинском језику. Министарство: То зависи искључиво од универзитета, који су аутономни

Министри Дивјак и Шарчевић Фото БЕТА
ПРЕДСТАВНИЦИ Хрвата у Војводини траже увођење катедре за хрватски језик и оснивање лектората за овај језик при Универзитету у Новом Саду. Иако поздрављају помоћ српске владе у одржавању наставе на хрватском језику, која се несметано одвија иако у неким одељењима има мање од десет ђака, и решАвању недостатка уџбеника за основне школе, представници Хрвата у Војводини незадовољни су што не постоји ниједна штампана књига за средње школе на њиховом матерњем језику.
Настава на хрватском језику већ деценију и по одвија се у суботичким школама “Матко Вуковић”, “Иван Милутиновић” и “Свети Сава”, “Матија Губец” у Таванкуту и “Владимир Назор” у Ђурђину и Гимназији “Светозар Марковић” и Политехничкој школи, и похађа је око 400 ђака. Од ове школске године, одељење је отворено и у Бачком Моноштору надомак Сомбора. Осим школа, програме на хрватском језику има и пет вртића, те је на овај начин око хиљаду деце обухваћено наставом и програмима на хрватском језику у Војводини.
ПРОЧИТАЈТЕ И: Manjine traže drugi pendrek
Поред уџбеника за средње школе, као горуће проблеме Хрвати наводе и то што је број ђака веома мали, испод пет одсто, а потешкоћа има и у ширењу мреже школа.
- Радује ме чињеница да су многе препреке савладане, нарочито што је решен проблем недостајућих уџбеника на хрватском језику за основне школе. Наредни корак су уџбеници за средњу школу и лекторат за хрватски језик на Универзитету у Новом Саду, чиме би се осигурала вертикала за хрватски језик у Војводини - сматра Блаженка Дивјак, министарка образовања Хрватске. У Министарству просвете објашњавају да само од самих универзитета зависи да ли ће за неки мањински језик бити отворена катедра.
- Број ученика нема никакве везе са тим. Универзитети имају висок ниво аутономије и сами одлучују о таквим захтевима - објашњава за “Новости” Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. - Министарство просвете подржава ту идеју и постоје размишљања да ли да то буде на Универзитету у Београду или на Универзитету у Новом Саду. Због локације и већ неколико катедри на мањинским језицима, можда је логичније да то буде у Новом Саду.
Када је реч о уџбеницима за средње школе, наша саговорница објашњава да би то била издања са веома малим тиражима, јер се на хрватском учи у само две или три средње школе. Решење су, додаје, дигитални уџбеници који су предвиђени будућим Законом о уџбеницима. Министар просвете је, додаје, обећао да ће међу првим дигиталним уџбеницима бити управо издања на хрватском за средње школе.
На Универзитету у Новом Саду постоје катедре за словачки, русински, румунски и мађарски језик. На Универзитету у Београду изучавају се мађарски и албански.
БУЊЕВЦИ
УКОЛИКО хрватска национална мањина добије лекторат за хрватски језик, исто то тражиће и Буњевци.
- Немамо ништа против да се отвори лекторат за хрватски, али онда ћемо тражити да се отвори и за буњевачки језик. Па нека свако по својој жељи одабере који ће језик да изучава - каже Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета Буњеваца.
Moljac
19.12.2017. 16:09
Не постоји хрватски, то је само дијалекат српског
Они протерују ћирилицу, а ми уводимо катедре.
@Буквар - Stvarno nemaju stida, koja izopacenost.
@Буквар - Нисмо ни ми ништа бољи, кроатизовани илити културно изопачени до бола. Само на оваквим расправама као чувамо нашу културу а свакодневица је поражавајућа, постали смо хрватска културна и економска колонија.
Glavni prioritet Vojvodjana je otkaciti Beogradjane lezilebarose i lenstine koje nam sisaju krv vec 70-etak Godina a ostali problemi se resavaju sami po sebi...
Коментари (48)