Чика Раша отишао у бајку

ИЗГЛЕДАО је као чаробњак, а тако је и писао, говорио, обраћао се својим малим и великим поклоницима са малог екрана. Радивој Попов, Чика Раша, како су га сви одмиља звали, преселио се претпрошле ноћи у неке друге пределе и оставио за собом и лик и дело који се не могу заборавити. Преминуо је у Београду после дуге и тешке болести.

А шта све у своје 84 године није био: песник, приповедач, сценариста, глумац, сатиричар, новинар, ТВ лице, лектор, полиглота и ерудита, светски човек који је до краја остао веран свом родном Мокрину.

Одатле се отиснуо најпре у зрењанинску основну школу па у новосадску гимназију, а затим 1952. у Београд на студије књижевности, да би новинарску каријеру започео у новосадском "Дневнику". Био је новинар листа "Младост" од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда, у Телевизији Београд је био све до 1995. године, о друштвеним темама писао је као колумниста листа "Политика", а Годишњу награду Радио Београда добио је 1967. године за серију "Видови фашизма".

Попов је седамдесетих година био лектор за српско-хрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему, а главни уредник издавачке куће Матица српска од 1983. до 1985. године.

Био је приповедач у ТВ серијама попут "Радост сазнања", "Фазони и форе", "Варошарије", "У сну сан", "Шешир без дна".

Више од стотину педесет пута појавио се у серији за децу "Фазони и форе" као Раша Проналазач.

Објавио је мноштво књига песама за децу и одрасле, а међу њима су "Два ока" (1963), "Гвоздени магарац" (1976), "Жабац који не зна да ћути" (1987), "Трулеж зглаве" (1991), "Шешир без дна" (2001), "Лажљива уста истине" (2002), "Возом посред улице" (2003), "Био сам срећни коњ" (2003), "Бајке за XXI век" (2007), "Чаробњаков СМС" (2007), "Мали зелени" (2009), "Мокрински патуљци" (2013), "Усамљена принцеза" (2014), "Овчарско-кабларска бајка" и "Дете као загонетка" (2016)...

Из емисије "Порота", Фото Фото-документација "Борбе"

Добитник је награде "Доситеј Обрадовић" за 2015. годину, а управо је поводом тог високог признања за "Новости" у свом стилу рекао:

- Постоје и данас мали Доситеји, рецимо ти наши млади математичари, сва та деца су самородни генији...

Ту своју огромну љубав и поштовање према деци уткао је у готово целокупно своје стваралаштво, али је, како је сам говорио, дуго био усмени приповедач:

- Свом сину Бојану, свештенику у Москви, испричао сам бар хиљаду бајки пред спавање, а ћерки Дијани, касније, још хиљаду. Само сам једну записао. А кад ми се родила унука Маша, одједном сам добио, однекуд чудом, дар да певам и пишем за децу. За њу сам написао своју прву књигу за децу, "Жабац који не зна да ћути" која је изашла 1987. Тај жабац сам ја, али и Змај Јовин жабац који нема слуха.

Са снимања "Фазона и фора", Фото РТС

За улогу Проналазача, која му је без сумње донела најширу популарност, одабрао га је тада десетогодишњи Вук, син Љубивоја Ршумовића. За малог Вука, како је касније сам Раша причао, није било дилеме ко би најбоље одиграо разбарушеног изумитеља, и тако је "рођен" - Раша Проналазач.

- Била је привилегија што смо делили неко време са великим песником и приповедачем чији је интелект надилазио све што смо очекивали и чему смо се надали - каже Љубивоје Ршумовић. - Да бисте успешно разговарали са дететом, ви морате да се попнете на његов ниво. Раши је то успело јер је у серији "Фазони и форе" као Прока Проналазач ушао у дечју машту. Ушао је у дечја срца заувек.

Истичући да је увек тешко када одлази јунак вашег детињства, а поготово када је он и пријатељ, дечји писац Урош Петровић за "Новости" каже:

- Били смо и сарадници, у "Фазонима и форама", и за мене је велика част што сам био његов савременик. Чика Раша је отишао у бајку, где је досад боравио само повремено, а сад се тамо населио за стално. Он је ионако, и као човек и као писац, био попут лика из бајке.

Попов је сам за себе знао да каже: "Ја сам егзибициониста испуњен добротом". Тако га види и писац кога је Раша посебно ценио, Градимир Стојковић:

- Рашина поезија ме је у раној младости зачудила и напречац освојила. Нико тако није писао. Тек када сам га, годинама касније, упознао, схватио сам - нико то није ни могао. Раша је јединствена институција. Био и биће. Није отишао. Остао је у мени, у нама заувек: велики, непоновљиви, добри човек.

"Шешир без дна", Фото Фото-документација "Борбе"

Расте се и напредује од учења и сазнавања, а не од тога што се попнемо на нешто велико, сматрао је мудри Раша, и поручивао: "Патуљак који се попне на планину и даље остаје патуљак."

Доследно инсистирајући на доброти, праштању, етици, кроз уста јунака своје књиге "Мокрински патуљци" поручио нам је и: "Немојте на превару да се пробијате кроз живот."

Комеморација Раши Попову биће одржана у петак у 13 сати, у холу РТС-а. Опело је заказано за суботу (22. април) у 12 сати, у Цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду, а сахрана је у 13 сати, у Алеји заслужних грађана.

НИКОЛИЋ: ХВАЛА ЖИВОТНОМ УЧИТЕЉУ

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Томислав Николић упутио је породици Попов телеграм саучешћа, у коме се наводи:

"Наша деца остају без свог друга, животног учитеља који је својом причом, песмом, игром и саветом оплеменио детињства добротом и љубављу. Хвала му што је сваком од нас помогао да и одрасли свет посматрамо очима детета, да будемо бољи људи".

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић навео је да ће и деци и одраслима недостајати човек који је толико тога садржавао у себи, и остао симбол нашег детињства.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је истакао да је Попов "зрачио и деловао благотворним духом умне игре и ведрине".

Телеграм саучешћа породици је упутио и градоначелник Београда Синиша Мали, истичући да ће Град Београд с посебном пажњом гајити сећање на истакнутог српског ствараоца, миљеника деце и одраслих.

Фото П.Милошевић