Бођани - родно место српског модерног сликарства

ВРЕО летњи дан "притисао" мало бачко село Бођани за које се не би можда ни знало да се у њему не налази манастир где је "рођено модерно српско сликарство" - дело зографа Христифора Жефаровића. Затичемо екипу Покрајинског завода за заштиту споменика културе која расклапа скеле које су претходних месеци користили млади стручњаци чистећи и штитећи фреске.

Очишћено је и конзервирано новом, најсавременијом научном методом 15 квадратних метара фресака на северном зиду предворја цркве. Фреске су биле једва видљиве, покривене црнилом које се наталожило кроз векове што због свећа, што због својевремених уљаних наноса да би фреске боље биле видљиве... То је пројекат на ком су радили Високи институт за конзервацију и рестаурацију уз Рима, Централни институт за конзервацију из Београда и Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине.

Донатела Кавесали објашњава сложени поступак коме је претходило детаљно испитивање пигмената којима је Жефаревић сликао. Зависно од порекла и састава пигмента кориштена су средства за чишћење - центиметар по центиметар. Белине у доњим деловима зидних слика попуњаване су ситним тачкицама светло сиве водене боје како би посматрач имао целовит утисак кад посматра сцене са дистанце. Јер, "разлика између оригинала и интервенције конзерватора мора бити јасна и уочљива". Рупе, удубљења у зиду некад крпљена гипсом и поцрнела од плесни - очишћена су и попуњена малтером оригиналног, аутентичног састава. Слободно сликарство Христифора Жефаровића, настало на темељима традиционалног српског средњовековног сликарства а богато сликаревим иновацијама - заблистало је у свој лепоти коју је упркос неразумевању широке јавности својевремено славио академик Дејан Медаковић.

Црква из 18. века настала је на темељима два века млађе. Данас о томе сведочи једино један делимично откривен камени праг.

- Кад је мењан под храма открили смо добар део темеља цркве из 16. века. Идеја Покрајинског завода је била да тај део пода буде застакљен и осветљен, међутим црква је урадила другачије, објашњава Синиша Зековић, саветник у Покрајинском заводу за заштити споменика из Новог Сада.

О значају Жефаровића сведоче и његове графике на изложби која се идуће недеље отвара у Галерији САНУ "Уметност 18. века у колекцији Галерије матице српске". Тај значај, изгледа, нису препознали монаси у Бођанима јер су из конака његову заоставштину у којој су прве графичке пресе на којима је радио, графике... исељене у шупе изван манастирског круга.

ХРИСТОФОР Жефаровић (1710-1753), српски сликар, зограф, бакрорезац и калиграф, рођен је крај Дојранског језера у Македонији, у свештеничкој породици. Христофор му је било монашко име. Не зна се у којој је зографској дружини изучио живопис, али када је тридесетих година 18. века пошао на север, већ је био обучени живописац. Преко Пећке патријаршије стиже у Београд где је сликао иконе и има ученике. Потом прелази у Сремске Карловце и Нови Сад, где посредством епоскопа Висариона (Павловића) добија посао живописања манастира Бођана, саграђеног 1722. Бођански живопис се сматра једним од његових најзначајнијих дела.

КАДА се у тридесетим годинама 18. века појављује у српској средини Христофор Жефаровић, процес раскидања с традиционалним уметничким наслеђем још није попримио онај замах и ону снагу коју ће му он дати, забележивши у живопису манастира Бођана у Бачкој 1737. рођење једне нове сликарске епохе. У 18. веку, Жефаровић је био први који се у српском сликарству јасно определио за ново и свакако слободније схватање форме и боје. Реч је о мајстору који се, с нескривеним темпераментом, смело упуштао у напоре да целокупну организацију слика подреди колористичким слободама што су у том облику биле непознате у српској уметности до средине 18. века. Већ најранији истраживачи наше уметности новијег доба истакли су да је бођански живопис извео сликар од маште и темперамента, који тежи ка новом, личном и експресивном. Тада је речено да је црква у Бођанима једно од места у коме се родило наше модерно сликарство", како је и забележио академик Дејан Медаковић у "Ликовној уметности 18. и 19. века".