Milošević: Zbog ser Aleksa odoh u trenere!

INTELEKTUALAC u kopačkama. Golgeter koji priča na “svim” jezicima sveta. Korektno i konkretno. Ostavio je pečat i trag u pet zemalja, golovima i gospodskim ponašanjem. Koštao je mnogo, mnogo je i dao. Savo Milošević (2. septembar 1973, Bijeljina).

Šta ima to u Janji što rađa golgetere, poput braće Musemić, i vas?

- To je zdrava, mešana sredina, u kojoj su međunacionalni odnosi uvek bili fenomenalni. Poštovali su se ljudi. Taj miks nacija i naroda dao je pravi kvalitet. Možda sam malo i pristrasan, ali nisam u karijeri video sredinu koja voli svoj klub kao što se volelo i voli Podrinje, u kom sam i počeo da šutiram loptu.

Kada je stigao poziv iz Partizana?

- Odigrao sam turnir u Austriji i dobio poziv Partizana, ali i Dinama. Međutim, ni sekund nisam razmišljao, jer je čitava moja familija obojena u crno-belo. Brat moje bake Milan, učitelj u Bačevcu, selu pored Ljubovije, glavni je “krivac” što smo svi “grobari”.

Za prvi tim ste debitovali kod Tumbakovića u sezoni 1992/93. i postigli čak 14 golova.

- Kada je Tumba postao trener, povredio se moj veliki prijatelj Ljuba Vorkapić, i tako sam ja dobio šansu. Na sedam utakmica postigao sam sedam golova. Ali i da nisam ništa znao, morao sam da tresem mreže, jer su lopte dolazile sa svih strana. Kako i ne bi kada sam u špicu igrao sa Peđom Mijatovićem, a Slobodan Krčmarević me je hranio neverovatnim centaršutevima sa leve strane.

Za tri godine u Partizanu (prvenstvo 98 mečeva, 65 golova plus 13 u Kupu) osvojili ste dve uzastopne titule prvaka (1993, 1994) i Kup (1994).

- Posebno zadovoljstvo je bilo osvajanje duple krune, što je u ono vreme bilo veoma teško ostvariti.

Pročitajte još Krčmarević: Partizan me ne bi vratio da me Džajić nije tražio

Bili ste i dva puta golgeter Lige?

- U sezoni 1994/95. postigao sam 21 gol, naredne godine čak 30, proglašen sam i najboljim igračem Jugoslavije. Ponosan sam jer sam tada imao 19, 20 i 21 godinu.

Koji su vam golovi bili najvažniji ili najslađi?

- Dva gola Zvezdi u finalu Kupa. Izgubili smo na “Marakani” sa 1:0, a onda je Zvezda povela na Stadionu JNA i svi su mislili da je sve gotovo. Jedan gol sam postigao glavom, drugi sa bele tačke, a onda nam je Peđa Vasiljević, valjda jedinim golom u karijeri, doneo trofej.

U leto 1995. prešli ste u Aston Vilu, transfer od tri i po miliona funti je klupski rekord.

- Bila je to zaista velika para. A kako sam stigao na Ostrvo, posebna je priča. Igrali smo protiv Urugvaja, koji je tri dana ranije remizirao sa Englezima na “Vembliju”, i postigao sam lep gol glavom. Tadašnji selektor Engleske Teri Vejnebls, koji je imao prijatelje u Aston Vili, gledao je taj meč, pozvao ih i rekao im: “Imate u Srbiji centarfora za vas”.

U klubu iz Birmingema igrali ste tri godine (90-29), osvojili Liga kup pobedom nad Lidsom (3:0), postigli prvi gol u tom meču za trofej.

- To mi je možda i najlepša uspomena u karijeri. Pošao sam sa centra a onda pogodio raklje sa 25 metara.

Od 1998. do 2000. nosili ste dres Saragose.

Pročitajte još Nebojša Vučićević: Dogovorio se sa Zvezdom, potpisao za Partizan

- Posle tri godine u Engleskoj, gde se igrao čvrst i zahtevan fudbal, u Španiji je bila pesma. U Saragosi sam opet igrao odlično, postigao sam 17, pa 21 gol, što je za njihove standarde bilo fantastično.

Eksplozija golova dovela vas je u leto 2000. do, u to vreme prebogate, Parme (31-9)?

- Transfer je iznosio 51,5 milion maraka, ali Parma je morala da odigra dve utakmice sa Saragosom, pa je konačan iznos bio oko 55 miliona. Međutim, umalo da od transfera ne bude ništa. Mene je Parmi preporučio Luiđi Sorentino, i on ih je doveo na pregovore. Ja sam pozvao mog menadžera Zorana Vekića. On je došao u Rim i priča je počela na aerodoromu. Dva direktora Parme su mislila da je Sorentino moj menadžer, a ja sam im objasnio da nije i umalo da se raziđemo. Smirilo se sve i otišli smo u neki hotel. Tamo je pao dogovor.

Parma vam nije prijala?

- Za godinu i po dana u Kalču, Kupu i Kupu UEFA, na 38 utakmica postigao sam 16 golova, što i nije loše. Već u drugoj godini je došlo do krize “Parmalata”, usledila su hapšenja... Bilo je prirodno da se vratim u Saragosu kao pozajmljeni igrač.

Vratili ste se prvo u Saragosu (16-6), a onda igrali za Espanjol (34-12) i Seltu iz Viga (27-14).

- U obe ekipe sam bio najbolji strelac!

A onda ste se skrasili u Osasuni (82-21).

- Sa ovim malim timom stigli smo do četvrtog mesta u Primeri - što je isto kao da su osvojili titulu, i kvalifikacija za Ligu šampiona. Igrali smo i finale Kupa, gde smo poraženi od madridskog Atletika, stigli do polufinala Kupa UEFA i bili eliminisani od Sevilje, koja je osvojila trofej. Proglašen sam za najboljeg igrača u istoriji Osasune, iako sam igrao samo tri godine.

Na opšte iznenađenje u martu 2008. otišli ste u ruski Kazanj.

- Imao sam 35 godina kada me je pozvao trener Berdijev, koji i danas vodi Rubin, i ja sam rešio da odem u Rusiju. I bio je to pun pogodak, osvojili smo prvu titulu prvaka u istoriji, a ja sam postigao odlučujući gol na meču sa Saturnom u 93. minutu.

Na EP 2000. bili ste prvi strelac (5 golova), zajedno sa Patrikom Klajvertom, koji je odigrao meč više, ali se reprezentacija oprostila posle katastrofalnog poraza od Holandije - 6:1.

Pročitajte još Radanović: Miloš mi spasao karijeru!

- Počeo sam na klupi meč protiv Slovenije, ušao, postigao dva gola, posle još tri. A taj poraz od Holanđana me i dan-danas tišti. Ne želim da neko misli da se pravdam, ali pokušaću samo da objasnim šta nas je snašlo. U grupi, na sve tri utakmice smo igrali sa igračem manje - protiv Slovenije je isključen Mihajlović, protiv Norveške Kežman, a protiv Španije Jokanović. Potrošili smo se i ostali bez snage. A iz ekipe Holandije, sedam igrača je posle šest-sedam meseci palo na doping kontroli.

Na SP u Nemačkoj 2006. opet razočaranje, a vi ste odigrali 100. meč u debaklu od Argentine - 6:0.

- Toliko se negativnih stvari dogodilo da je to za neverovanje. Odbrana koja je u kvalifikacijama primila samo jedan gol - Gavrančić, Vidić, Krstajić i Dragutinović - nije ni zaigrala zajedno na SP. Da budem iskren, bilo je i dosta loših stvari o kojima ne želim da govorim, što se mene tiče, ostaće “zakopane” u vremenu.

Potpredsednik ste FSS, ali ste upisali trenersku školu za profi licencu?

- Član sam Tehničke komisije UEFA za vrhunski fudbal. Predsednik je ser Aleks Ferguson, a ima nas desetak iz cele Evrope. Analizirali smo Ligu šampiona, Ligu Evrope i EP u Francuskoj. Kada mi je Španac Hines Melendes, koji je sa mlađim kategorijama “furije” osvojio 14-15 trofeja i bez premca je u svetu, a s kojim sam direktno radio devet od 12 analiza, rekao: “Ti si lud što nisi trener”, počeo sam da razmišam o tome. A definitivnu odluku sam doneo kada mi je nešto kasnije to isto rekao i ser Aleks Ferguson.