KOMENTAR: Putin

NjEGOVO ime zaokružilo je na nedeljnim izborima u Rusiji 50 miliona birača. To je najbolji dosadašnji rezultat Vladimira Putina na putu ka poziciji ruskog lidera. Nepokolebljivost u komunikaciji sa zapadnim silama i imidž beskompromisnog šefa države u odnosima na svetskoj političkoj pozornici, ključne su karike u lancu koji ga u narednih šest godina vezuje za Kremlj. Presudan je, međutim, njegov lični integritet, isprepleten s nacionalnim. To je razlog što se (i mladi) Rusi identifikuju s Putinom i spremni su da ga slede.

Cilj koji je Putin postavio - ruska privreda među pet najmoćnijih na planeti - nije obećanje koje je lako ispuniti. Brži tehnološki razvoj, rast standarda i borba sa korupcijom, samo su deo zadataka na tom putu. Suština, ipak, nije u tome.

Zacrtani dometi ove vrste idu paralelno s jednim drugim kolosekom, a to je nacionalno pomirenje i kontinuitet Rusije. Kako ideološka istorija ove grandiozne zemlje nikako ne staje u taj pojam, svaka slična namera ostala bi pusta želja, da Putin nije motor na trasi onih koji se ne odriču nijednog dela svoje prošlosti.

Pročitajte još - VELIKA POBEDA: Putin još šest godina u Kremlju

Zato na groblju Donskog manastira u Moskvi počivaju posmrtni ostaci Antona Ivanoviča Denjinika, general-pukovnika ruske carske vojske i jednog od vodećih generala Bele garde za vreme Ruskog građanskog rata, i Ivana Aleksandroviča Iljina, jednog od najznačajnijih mislilaca u istoriji Rusije, koji je vodio aktivnu antikomunističku borbu i bio blizak saradnik generala Petra Vrangela, komandanta belogardejaca.

Jer, sve što je na svom dugom putu morala da prođe Rusija, trajno je utkano u biće njenog naroda. Nacionalna istorija nije počela s njim i Putin se ne ponaša kao da toga nije svestan. Zato je neko od koga se može i treba učiti.